Voditelj dnevnika na prvom francuskom kanalu TF1 svakog dana u 13h00 već skoro 33 godine, Jean-Pierre Pernaut (70), danas u 13h vodiće svoj poslednji dnevnik. Ovaj vrhunski novinar sa posebnom harizmom uz kojeg su stasavale generacije, odlazi u legendu.
Najava njegovog odlaska sredinom septembra iznenadila je njegove najvernije gledaoce. U želji da se povuče sa najvišom ocenom popularnosti, Jean-Pierre Pernaut (70) predstaviće svoj poslednji dnevnik u petak, posle 33 godine na čelu na kanalu TF1 u 13h00. U utorak je ponovo 70-godišnji novinar okupio 5,9 miliona gledalaca, rekord posle aprila 2018. godine.
„Voleo bih da to nastavim, ali moramo da prestanemo, jer je glupo želeti da nastavim. U jednom ili drugom trenutku moramo da kažemo sebi da smo imali veličanstvenu karijeru“, objasnio je u emisiji Sept a Huit u nedelju, na TF1. „Teško je prihvatiti, shvatiti da pomalo starimo“ i napustiti bliske saradnike, takođe se poverio voditeljki. „Iščekujem ovaj (poslednji) dnevnik, ne zato što ču ga raditi, već ga iščekujem zbog osećaja koji će mi dati“.
Jean-Pierre Pernaut, međutim, ne namerava da se povuče. Planirano je nekoliko projekata sa grupom TF1, uključujući nedeljni program na kanalu LCI pod nazivom „Jean-Pierre et vous“ i „jpptv.fr“. Ova mrežna platforma, pokrenuta ovog petka, sadrži regionalne teme koje je kreirao TF1. Način na koji nastavlja svoju posvećenost regionima, što nikada nije prestao da ističe u svojim dnevnim vestima. Marie-Sophie Lacarrau, koja je od 2016. vodila dnevnik u 13h00 na France 2, preuzeće kontrolu nad TF1 početkom januara.
NJUJORK / PARIZ — Na današnji dan, 28. oktobra 1886. godine, svečano je otkriven jedan od najpoznatijih spomenika na svetu – Kip slobode u Njujorku. Poklon naroda Francuske Sjedinjenim Američkim Državama u znak savezništva izgrađenog tokom Američke revolucije već 140 godina stoji kao nepokolebljivi simbol nade, slobode i novog početka za milione ljudi. Međutim, iza
U trenucima kada se politička scena u Francuskoj priprema za izuzetno neizvesne izborne cikluse, a stranka Nacionalno okupljanje (Rassemblement National) i Marine Le Pen beleže istorijski rast popularnosti i sigurnim korakom idu ka vrhu, postavlja se ključno pitanje: za koga to ugledni list Le Monde plasira lažne vesti i nepotvrđene konstrukcije? Koji je stvarni interes
Francuska se suočava sa novim talasom zakonodavnih mera usmerenih na suzbijanje urbanog nasilja i zaštitu javne i privatne imovine. U Senatu je otpočela zvanična rasprava o radikalno pojačanom predlogu zakona pod nazivom „Casseurs-payeurs“ (u prevodu: razbijači plaćaju). Ovaj pravni okvir nastao je kao direktan odgovor na ozbiljne nerede, nasilje i masovne pljačke koji su potresli
Francuska se nalazi u stanju sve većih društveno-političkih tenzija i bezbednosne pripravnosti. Dok se u javnosti još sabiraju posledice masovnih protesta protiv visokih troškova života i talasa nezadovoljstva među srednjoškolcima i studentima, pažnju javnosti skrenuo je nov i izuzetno opasan incident u Grenoblu, gde je zabeleženo vatreno oružje u odbrani jednog supermarketa tokom demonstracija održanih
MARSELJ / PARIZ – Nakon novog talasa masovnih mobilizacija građana, srednjoškolaca i studenata protiv visokih troškova života, predsednik Francuske Emanuel Makron boravio je u ponedeljak, 26. oktobra 2026. godine, u nenajavljenoj poseti Marselju. Cilj posete bio je uvid u stanje i provera povratka „republičkog reda” nakon nasilja i pljački koji su obeležili ranije proteste 17.
Šest meseci pre predsedničkih izbora, u okviru drugog dana kongresa stranke Rassemblement National (RN) u Orleanu, Marin Le Pen (Marine Le Pen) održala je svoj prvi veliki kampanjski govor. U napetom nacionalnom kontekstu, predsednica poslaničke grupe RN u Narodnoj skupštini predstavila je detaljnu viziju za budućnost zemlje kroz tri glavna stuba: renesansu, moć i suverenitet,
Izborna noć u Srbiji 25. oktobra 2026. godine odjeknula je širom Evrope i sveta. Najugledniji francuski mediji — Le Monde, Le Figaro, Les Echos i televizijska mreža France 24 — sa izuzetnom pažnjom izveštavali su o vanrednim parlamentarnim izborima, ocenivši jednoglasno da priznanje poraza dosadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića i ubedljiva pobeda Studentskog pokreta označavaju istorijski
Francuska se u ovom trenutku nalazi u jednoj od najozbiljnijih društveno-političkih kriza poslednjih godina, a talas protesta koji je kulminirao 17. oktobra 2026. godine prerastao je iz studentskog nezadovoljstva u široki pokret protiv rasta troškova života, stanja javnih službi, obrazovanja i ukupnog pravca kojim zemlja ide. Prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, na ulicama se
Pokret „Žuti prsluci“ pozvao je na nove masovne proteste širom Francuske u subotu, 31. oktobra. Sa konferencije za štampu održane na Trgu Bastilja u Parizu, predstavnici pokreta poslali su jasnu poruku – odgovor građana na vladine mere mora biti jedinstvo. Borba za građanska prava i slobodu okupljanja Glavni razlog za novi poziv na mobilizaciju jeste,
Skupština Francuske odobrila je u okviru nacrta državnog budžeta za 2027. godinu privremenu meru kojom se značajno olakšava fiskalna politika kada je reč o intrafamilijarnim donacijama novca. Cilj ove inicijative jeste da se podstakne mlađa generacija i omogući da se ušteđeni novac „pokrene“ znatno ranije. Podsticaj za mlade i brži protok kapitala Inicijativu, koju je
