Ovo francusko ostrvo tada ne bi imalo više dodira sa Francuskom. Francusku analitičari smatraju da bi se u nezavisnoj Korzici ekonomija našla oslabljena u sektorima u kojima je manje razvijena, kao što su prerađivačka industrija ili nove tehnologije.
Prema INSEE-u, između 2000. i 2018. regionalni BDP Korzike je porastao za 2,5% godišnje u proseku, što ga čini najdinamičnijim regionom u Francuskoj. Ali BDP po glavi stanovnika je 2018. godine iznosio 27.660 evra, „ili 8% manje od provincije”. BDP po glavi stanovnika je čak jedan od dva najniža od svih regiona, gotovo u rangu sa Hauts-de-France (27.700 evra).
Ukoliko teritorija zemlje članice Evropske unije, kao što je Korzika, dobije nezavisnost, ona automatski napušta EU i zonu evra. Teritorije poput Katalonije mogle bi tada da obezbede njenu ekonomsku budućnost, ali bi situacija bila teža na Korzici, lišenoj evropskih subvencija. Korzika bi tako morala promeniti i valutu.
Autonomija koju je predložio Emanuel Makron isključuje stvaranje rezidentnog statusa, koji bi dao mogućnost da se za samo za stanovnike ostrva omogući kupovina ili iznajmljivanje kuće ili stana i prenos nadležnosti na izabrane zvaničnike. S druge strane, pokreće se razmišljanje o prilagođavanju nacionalnih standarda Korzici. Korzikanski jezik bi se više učio u školi, ali neće biti suzvaničnosti sa francuskim, što je bio zahtev nacionalista.
Proces autonomije će biti dug jer će biti potrebno okupiti tri petine parlamentaraca oko istog teksta da bi se usvojila ustavna reforma i da se prevaziđe prepreka Senata, gde je desnica većina, a koja će imati koristi od prava veta. Šef senatora Republikaske stranke LR, Bruno Retailleau, nerado se slaže sa idejom da se Korzici da široka zakonodavna vlast.
Sa ciljem da omogući našim ljudima u Francuskoj da ostanu u kontaktu sa svojim jezikom, kulturom i dešavanjima iz domovine,
