U kolumni koju je napisala Chrystelle Bonnet, pod naslovom Ne volim Đokovića stoji:
„Zašto volimo nekoga? Na kraju, suzimo priču, u odnosu na činjenicu da, čak i ako neko trenutno nije preplavljen svojim društvenim životom, pitanje može dovesti malo daleko. Zašto volimo jednog sportistu više od drugog, recimo. Pitali ste se to nakon što ste imali osećaj iznerviranosti kada ste čuli za pobedu Novaka Đokovića na Otvorenom prvenstvu Australije. Momak ga je osvojio 9 puta. 18 Grand Slam titula, gotovo kao Rafa-srce-sa-prstima. 310 nedelja kao svetski broj 1, kao Roger-srce-malo-manje-sa-prstima. 310 nedelja, prošlo je 6 godina.
Ti, za 6 godina, nisi imao ništa od grand slam-a, nisi postao ni broj 1 u Candi Crush. Pa, čak i sa ovim rekordom, Nole, mogao bi da igra protiv ljuskavca (neobičan tip životinje, prim. aut.) koji iako ne kihne u lakat ne biste oklevali da ga podržite (protiv Đokovića, prim. aut.). Kako nisi jedini, postavljene su hipoteze. One se kreću od uvrede ohole telesne građe – ali ako ste kao dete, imali strast za Lendlom, male su šanse da je odatle poteklo – do duela Federer-Nadal, koji bi malo ljubavi ostavio na raspolaganju (prema Đokoviću, prim.aut.) ili možda baš zbog njegove prevelike želje da bude voljen, kao što je uvek dobroćudni Nik Kirjos rekao – ‘Želi da bude toliko voljen da ne mogu da ga podnesem'“.
nastavak na sledećoj strani
Ova informacija sigurno nije prijatna ali u najtežim trenucima može biti veoma korisna. „Milenkovic and co“ već skoro 30 godina