Miljana Popović, koja je odrasla u pravoslavnoj porodici i slavila slavu, iznenadila je mnoge svojom odlukom da pređe na islam. Iako je kao dete bila krštena i odrasla u religioznom okruženju, njen život je preokrenuo jedan snažan san koji je promenio njen pogled na veru. U jednom intervjuu, Miljana je otkrila kako je ovaj san postao ključni trenutak u njenoj duhovnoj transformaciji i kako je odlučila da krenе novim putem, prenosi Kurir. Podsetimo da su naša deca koja žive u Francuskoj, a naročito u predgrađima Pariza gde žive gotovo samo ljudi poreklom iz Afrike, izložena velikim iskušenjima da sačuvaju svoju veru i ne pređu u Islam. Okruženje gde oni žive i drugari su najčešće podsticaj, a kasnije i brakovi sa ljudima islamske veroispovesti. Po našim proverenim informacijama značajan je broj naših ljudi u Francuskoj koji se usude da pravoslavnu veru zamene za islamsku.
Miljana Popović rođena je u Zagrebu, detinjstvo je provela u Prijedoru, dok od 2009. godine živi u Sarajevu. Iako se njen život pre prelaska na islam spolja činio sređenim i bez većih izazova, Miljana kaže da je unutrašnje zadovoljstvo i ispunjenost ipak nedostajalo.
„Moj život pre prelaska na islam izgledao je fino. Nikada nisam imala neka veća iskušenja, ali moje srce je bilo prazno. Sve što sam radila nije me ispunjavalo, jednostavno nije bilo to to“, objašnjava ona.
Kako je izgledao prelazak na islam?
Miljanina životna promena započela je 2015. godine, neposredno pred Ramazan, kada je imala san koji je u potpunosti promenio njen pogled na život.
„Desilo se da sam sanjala nešto što me duboko potreslo“, započinje svoju priču. „Sanjala sam da mi je starija ćerka ispala kroz prozor sa sedmog sprata. San je bio toliko snažan i stvaran da sam ga doživela kao da se zaista dogodilo. Bila sam prestravljena“.
Ono što je usledilo odmah nakon tog sna bio je trenutak koji je Miljana doživela kao prekretnicu.
„U tom snu prvi put sam čula ezan iz džamije. To je bio trenutak koji me potpuno preplavio emocijama. Bila sam preplašena kao nikad u životu, plakala sam neprestano. Sutradan, kada sam se probudila, sve mi je bilo jasno – morala sam nešto da promenim“.
nastavak na sledećoj stranici