Sukob u Ukrajini je povezan sa eksplozijom cena hrane, goriva i đubriva, stvarajući pravu snežnu grudvu. Dovoljno da oslabi lance snabdevanja i globalnu trgovinu. U zemljama sa niskim prihodima, u izveštaju se nalazi da je odnos ukupnog javnog – i javno garantovanog – duga u odnosu na izvoz pao sa prosečnih 3,1% u 2011. na 8,8% u 2020. godini.
Najmanje razvijene zemlje suočavaju se sa niskim ekonomskim rastom, rastućom inflacijom, velikim poremećajima u lancu snabdevanja i neodrživim dugom. Najugroženije populacije su takođe najteže pogođene. Prema podacima UN, mnoge žene su izgubile posao i morale su da preuzmu dodatne kućne poslove. Istovremeno, uočeno je smanjenje mogućnosti zapošljavanja mladih, kao i porast dečijeg rada i brakova.
UN sada pozivaju svet da bira. Ili će zemlje održati svoje obaveze da pomognu najugroženijima i ostvare značajan napredak do 2030. godine, ili svi praktikuju politiku samo-segregacije.
U izveštaju, Liu Zhenmin, šef odeljenja za ekonomska i socijalna pitanja u Ujedinjenim nacijama, podseća da „kada preduzimamo mere da ojačamo sisteme socijalne zaštite, poboljšamo javne usluge i ulažemo u čistu energiju, na primer, napadamo osnovne uzroke rastuće nejednakosti, degradacije životne sredine i klimatskih promena”.