Odlazak u srž rata da se vrate fotografije, članci, zahteva istu hrabrost kao i odlazak tamo u borbu: bombardovanja se ne slažu između vojnika, civila, staratelja ili novinara. U svetu kojim dominiraju slike, instrumentalizacija onih koji svedoče o ratu iskrivljuje naše percepcije, ali može i da promeni tok ovih ratova. Nisu li fotografije ove gole devojke koja trči nakon bombardovanja napalmom ili ove žene koja pokazuje cvet na bajonetu doprinele okončanju rata u Vijetnamu? Pošto je prva dužnost novinara da iznese činjenice, on mora da govori protiv lažnog pripovedanja. Ali za to je potrebna hrabrost.
Zatim se postavlja pitanje odgovornosti koju stvara slika i njena distribucija. Odličan roman Slikar bitaka, Arturo Perez-Reverte-a, može da rasvetli naša razmišljanja o ovoj temi. Ali, pre svega, šta je odgovornost redakcije koja je osam godina bila nezainteresovana za ratne zločine počinjene tri sata avionom odavde? Svakako da novine ne bi trebalo da budu sažetak svih nedaća sveta, ali kakva čudna arbitraža.
izvor: Bvoltaire
Sve je veći broj prezadovoljnih Tanjinih klijenata, kako Srba tako i Francuza. Poslednjih godina „Tanja bonbons décoratifs“ je postala daleko
