LAKŠE DO PAPIRA ZA STRANCE: Makron najavio novi zakon

Emanuel Makron se založio za što bolju raspodelu stranaca koji su dobrodošli na teritoriji, posebno u „ruralnim sredinama, koje gube stanovništvo“, i gde ćemo „morati da zatvorimo odeljenja, verovatno škole i fakultete“. U ovim regionima će „uslovi za njihov prijem biti mnogo bolji nego ako ih stavimo u područja koja su već gusto naseljena, sa koncentracijom ogromnih ekonomskih i socijalnih problema“, rekao je on, takođe misleći na politiku „bržeg učenja francuskog jezika, ulaganje u stručno obrazovanje”. To znači sa će stranci gotovo bez poteškoća dobijati boravišne dozvole ako prihvate da žive u malim gradovima i selima.

Istovremeno, Emanuel Makron je obećao da će „poboljšati efikasnost politike deportacije” na granici za strance u ilegalnoj situaciji. Posebno je pomenuo potrebu da se izdavanje viza više uslovljava „duhom saradnje na povratku stranaca u neregularnoj situaciji, počevši od onih koji remete javni red“.

Tokom nedavnog putovanja u Alžir, Emanuel Makron je tako sa svojim kolegom Abdelmažidom Tebunom otvorio put za relaksaciju viznog režima koji je ovoj zemlji odobren, u zamenu za pojačanu saradnju Alžira u borbi protiv ilegalne imigracije. U četvrtak se pred prefektima konačno usredsredio na „dve teritorije koje će biti predmet veoma posebne pažnje“, prekomorske teritorije Gvajanu i Majot, gde će „nesumnjivo biti neophodno (…) da se pravila menjaju sa puno sile jer geografski i demografska stvarnost ovih teritorija se duboko razlikuje od ostatka tla republike“.

Na Majotu, gde je zakon o zemljištu već pooštren 2018. godine, ministar unutrašnjih poslova Gerald Darmanin najavio je tokom putovanja na ostrvo krajem avgusta da želi da dodatno pooštri pristup francuskom državljanstvu. Gerald Darmanin je takođe nekoliko puta bio u vezi sa imigracijom tokom leta, braneći svoju nameru da donese zakon koji će olakšati proterivanje stranaca osuđenih za krivična dela i izričući oblik „dvostruke kazne“. Potom se nadao da će njegov predlog zakona o imigraciji biti ispitan u parlamentu na početku školske godine, pre nego što je premijerka Elizabet Born u jesen nametnula održavanje „velike debate“ na tu temu, odloživši razmatranje na nekoliko meseci predloga zakona, koji su neki posmatrači opisali kao „preoblikovanje“ ministra unutrašnjih poslova.