Francuski predsednik Emanuel Makron obratio se javnosti u trenutku rastućih geopolitičkih tenzija i rekordnog poskupljenja goriva. Tokom prvog velikog televizijskog intervjua još od juna 2024. godine, predsednik Francuske govorio je o bezbednosnim rizikom u Evropi, ekonomskoj krizi, porezima, kao i o predstojećim predsedničkim izborima.
Samo sedam meseci pre kraja svog mandata, Emanuel Makron je u intervjuu za TV kanale TF1 i France 2 iz Jelisejske palate izneo analizu globalne situacije i mera koje Francuska planira da preduzme.
Ruska pretnja i bezbednosni rizik za Evropu
Govoreći o geopolitičkim napetostima, Makron je demantovao navode da zapadne službe razmatraju izveštaje CIA o neposrednim napadima ruskih dronova preko takozvane „flote iz senke“.
Ipak, naglasio je da Rusija intenzivira neprijateljske aktivnosti širom kontinenta:
Rast tenzija: Iako Francuska nije bila direktna meta, predsednik upozorava da se rizik ne sme zanemariti.
Nova mobilizacija: Makron smatra da je scenario u kom Rusija mobiliše dodatnih 300 000 vojnika izuzetno kredibilan.
Priprema za najgore: „Moramo biti lucidni glede razvoja pretnje i spremiti se za sve opcije“, poručio je francuski šef države.
Skok cena goriva i kriza naftnog tržišta
S obzirom na to da rast cena goriva direktno ugrožava životni standard građana, Makron je istakao da država preduzima diplomatske i vojne korake kako bi sprečila nestašice.
Diplomatske inicijative: Francuska predlaže „dvostruki moratorijum“ u Ukrajini — obustavu napada na ruske rafinerije u zamenu za prekid borbenih dejstava na Crnom moru.
Deblokada Ormuskog moreuza: Pariz radi na ponovnom otvaranju ključnih pomorskih puteva i apeluje na članice G7 da oslobode naftne rezerve kako bi se stabilizovalo tržište.
Vojna zaštita: Najavljeno je slanje vojnih resursa radi zaštite ključnih energetskih postrojenja u Saudijskoj Arabiji.
Takođe, Makron je otkrio da je u direktnom razgovoru sa Donaldovim Trampom upozorio na štetnost eventualne zabrane izvoza američke nafte, istakavši da bi takav potez dodatno gurnuo cene u nebesa.
Smanjenje cena umesto smanjenja poreza
Odgovarajući na zahteve opozicije — pre svega Marin Le Pen — da se smanje državne takse na gorivo, Makron je naglasio da prioriteti moraju biti drugačiji.
„Oni koji predlažu smanjenje poreza bez navođenja izvora finansiranja, na kraju će taj trošak prebaciti na građane kroz skuplje potrošačke kredite i stambene pozajmice“, upozorio je predsednik.
Makron je obećao da država neće ostaviti građane na cedilu i da su sve opcije na stolu ukoliko cene nastave da rastu.
Budžet i politička stabilnost Francuske
Osvrćući se na ekonomsku politiku tokom svog mandata, Makron je branio čuvenu strategiju „šta god da košta“ (quoi qu’il en coûte) primenjenu tokom pandemije, koja je uvećala državni dug:
Analiza potrošnje: Trećina sredstava otišla je na zaštitu građana od kriznih udara, trećina na investicije za budućnost, a trećina na pokrivanje troškova kasno sprovedenih socijalnih reformi.
Bez žaljenja za kriznim merama: Predsednik je priznao jedino žaljenje što reforme socijalnog modela nisu sprovedene brže i efikasnije.
Kada je reč o nagađanjima o novom raspuštanju Nacionalne skupštine, Makron je odbacio tu mogućnost, ocenivši da bi to izazvalo dodatnu političku nestabilnost uoči izbora.
Predsednički izbori: Odluka u pravo vreme
Iako se približava kraj njegovog drugog mandata, Makron je odbio da se izjasni o tome koga će podržati na predstojećim predsedničkim izborima.
Istakao je da trenutno nije vreme za političke kampanje, već za rešavanje konkretnih problema građana i vođenje države u kriznim vremenima. Odupiranje demagogiji i odbrana nacionalnih interesa, prema njegovim rečima, ostaju primarni zadaci Jelisejske palate.
