„Biće potrebna istrajnost, za zapošljavanje, posebno industrijsko zapošljavanje, i odbranu naših interesa u Evropi. Biće promena i raskida. Moraće biti puno pažnje, poštovanja, između vlade i parlamenta, pažnje svih, zastupljenim političkim snagama, ali i društvenim i ekonomskim partnerima, koji su deo našeg republičkog tkiva“, afirmisao je Mišel Barnije.
„Mi ćemo delovati više nego razgovarati da pronađemo rešenja koja funkcionišu. Vlada se neće pretvarati da znanje dolazi samo od nje. Naučio sam da dobre ideje dolaze od svuda, posebno od najskromnijih (…) Imam mnogo primera u vidu napretka zahvaljujući dobrim idejama o dobrim rešenjima koje su doneli ljudi odozdo, a ja ću učiniti sve da ispunim njihova očekivanja i njihove nade“, zaključio je Mišel Barnije.
Opozicija i reakcije
Levičarski lider Jean-Luc Mélenchon (La France Insoumise) oštro je kritikovao imenovanje Barniera, nazivajući izbore „ukradenim“ i optužujući Makrona za autokratsko ponašanje. Njegova stranka planira mobilizaciju protiv „ovog neprihvatljivog puča u demokratiji“ tokom protesta 7. septembra. Stranka Nacionalnog fronta (Rassemblement National), predvođena Jordan Bardellom, odlučila je da sačeka Barnierov govor o opštoj politici pre nego što zauzme konačan stav o mogućoj cenzuri njegove vlade.
Odlazak Gabriela Attala
Odlazeći premijer Gabriel Attal izrazio je „frustraciju“ zbog napuštanja dužnosti nakon samo osam meseci. Attal je posebno istakao projekte poput reformi u obrazovanju i borbe protiv maloletničkog nasilja, za koje je naglasio da su ključni za njegovog naslednika.
Barnierova vlada, suočena s političkim pritiscima sa svih strana, moraće da balansira između desničarske politike i odgovora na zahteve opozicije, dok se očekuju dalji koraci u formiranju koalicije i definisanju političkog kursa.