Mnogi se više ne zadovoljavaju postojanjem u očima svojih rođaka i prijatelja, već žele da postoje u očima maksimalnog broja pojedinaca, čak i intimno, ne uzimajući u obzir ili ne znaju kako da uzmu u obzir strašne posledice njihovog širokog otkrivanja.
Kada na tome dodamo i trenutni trend viktimizacije pojedinca u smislu: „Patim, dakle jesam“, za razliku od nekada: „Mislim, dakle jesam“, žrtve se zaključavaju u krugu patnje iz koje je izuzetno teško pobeći.
Nažalost, samoubistvo postaje u toj sferi poslednji vrhunski narcisoidni čin. Apsolutni dokaz da su nove generacije sve ekstremno krhke, sklopljene u sebi, nesposobne da se suoče sa hirovima života (borba za ekonomski opstanak, borba za porodicu, borba u društvu, u odnosima…). Sve je postalo psihoafektivnost.
Tako, mnogi Jutjuberi podležu opijenosti uspehom ne znajući kako da se psihički nose sa negativnim i agresivnim komentarima. Stoga ovu šemu razumemo po njihovoj mladosti i neiskustvu. Svoje javno pokazivanje i istupanje nije trivijalno. A kada vaša ličnost i vaš život postanu vaš način da zaradite novac, kada granica između komunikacije o sebi i voajerizma je sve više nepostojeća, to postavlja ozbiljna pitanja identiteta i psihičkog zdravlja. Takođe nikada ne govorimo dovoljno ni o sveprisutnoj usamljenosti jutjubera jer okružiti se i imati pravi socijalan život postaje sve teže kako se popularnost povećava.
Nastavak na sledećoj strani