MOŽE LI SE FRANCUSKA SPASITI: NAŠ NIKOLA SVOJOM KNJIGOM UZBURKAO FRANCUSKU JAVNOST

Nikola Mirković je geopolitički analitičar srpskog porekla koji više od dve decenije živi i radi u Francuskoj. Bavi se evropskim i američkim političkim tokovima, a u knjizi Opadanje i obnova: Kako će se Francuzi oporaviti? iznosi svoje viđenje krize savremenog Zapada i predlaže, kako kaže, konkretne puteve oporavka Francuske.

U nastavku prenosimo razgovor sa autorom.

– Za početak, da li biste se ukratko predstavili našim čitaocima i objasnili šta vas je podstaklo da napišete Opadanje i obnova: Kako će se Francuzi oporaviti?

Kao što znate, po ocu sam Srbin, a po majci Norman. Odlučio sam da živim u Francuskoj i da ovde izgradim svoj život. Više od 20 godina sprovodim brojne geopolitičke analize u Evropi, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama.

Ono što me je podstaklo da napišem Opadanje i obnova jeste dubok umor od preovlađujuće rezignacije u Francuskoj. Svakodnevno vidim kako se Francuska raspada pod teretom laži i stranog mešanja; odbijam da posmatram kako zemlja koju duboko volim nastavlja da tone i nestaje sa istorijske scene.

Ova knjiga nastala je iz jasnog ogorčenja zbog ubrzanog pada zemlje, ali i iz snažnog uverenja da Francuska nije osuđena na propast. Potrebna joj je neulepšana dijagnoza, ali pre svega konkretni putevi oporavka, ukorenjeni u njenoj istoriji i vitalnim snagama. To je poziv da prestanemo da budemo pasivni i da počnemo da delujemo.

– Naslov vaše knjige je snažan i sugestivan. Šta za vas znače pojmovi „pad“ i „obnova“ u savremenom svetu?

Pad obuhvata sve simptome civilizacije u dubokoj krizi: demografski kolaps autohtonog stanovništva, gubitak suvereniteta u korist nadnacionalnih struktura, privatnih i stranih interesa, obezvređivanje nacionalne kulture u ime praznog univerzalizma, ekonomski i industrijski pad, široko rasprostranjenu fizičku i kulturnu nesigurnost, prezir pojedinih elita prema sopstvenom narodu, ogroman javni dug i zavisnost od energije i hrane.

To je i, možda pre svega, duhovni pad: gubitak hrišćanske vere, osećaja za lepotu, istinu i dužnost, prekid prenošenja tradicije i nestanak ponosa zbog onoga što jesmo.

Obnova predstavlja radikalno odbacivanje ideje da je takav pad neizbežan. To je povratak vitalnim korenima: ponovno prisvajanje milenijumske istorije, otkrivanje grčko-rimskog i hrišćanskog nasleđa, afirmacija punog suvereniteta – monetarnog, energetskog, migracionog i industrijskog – rekonstrukcija društvenog ugovora zasnovanog na porodici, radu i opštem dobru, vrednovanje izvrsnosti i zasluga, podsticanje nataliteta i selektivna, istinski asimilovana imigracija.

To je moralno, kulturno, demografsko i političko buđenje. Francuska se nikada neće oporaviti ako se francuski narod ne oporavi. U knjizi podsećam da su Srbi izdržali i do pet vekova osmanske okupacije i uspeli da opstanu i oslobode se, pre svega zahvaljujući vernosti svojoj veri i kulturi.

– Vaše delo se bavi civilizacijom, identitetom i modernim društvom. Ko je primarna publika ove knjige?

Ova knjiga namenjena je svim ljubiteljima Francuske, bez obzira na poreklo. Obraća se Francuzima rođenim u Francuskoj koji tragaju za svojim identitetom i ne razumeju šta se dešava sa njihovom zemljom, ali i onima iz imigrantskih sredina i dijaspore koji iskreno vole Francusku, njen jezik, kulturu i model, i žele da budu deo njenog kontinuiteta, a ne njenog brisanja.

Knjiga je upućena svima koji veruju da Francuska ima jedinstvenu sudbinu koju treba da brani i odbijaju da je vide kako se rastvara u postnacionalni „lonac za topljenje“. Atlantistički model potrošačkog društva, smatram, doživeo je potpuni neuspeh, kako u Francuskoj, tako i širom Zapada, i hitno je da ga prevaziđemo.

– Po vašem mišljenju, koji su najvidljiviji znaci pada koje Zapad danas doživljava i zašto je važno o njima govoriti sada?

Znaci su očigledni i svakodnevni: raspad porodice, slabljenje demokratije, odvajanje elita od naroda, masovna i nekontrolisana imigracija, gradski centri prepušteni nasilju i komunitarizmu, depopulirana i osiromašena sela, žrtvovana industrija, škole u kojima se više neguje pokajanje nego nacionalni ponos, pad nataliteta, ogroman javni dug, povećana zavisnost od energije i hrane, kao i potčinjavanje nadnacionalnim organizacijama poput Evropske unije i NATO-a.

Zapad, sa Francuskom na čelu, nalazi se na tački bez povratka: ili ćemo nastaviti da se razvodnjavamo ili ćemo izabrati oporavak. Hitno je da se o tome govori sada jer vreme ističe, a prozori mogućnosti se brzo zatvaraju. Svet postaje multipolaran, atlantizam slabi, Peta republika pokazuje znake umora, a digitalne tehnologije transformišu društvo. Upravo sada Francuzi moraju da preuzmu sudbinu u svoje ruke kako bi se suočili sa izazovima koji će oblikovati budućnost.

Postoji i veliki problem sa islamom u Francuskoj. Ne postoji jasan plan integracije muslimana, a deo muslimanske populacije – naravno, ne svi – ne pokazuje spremnost da se integriše. Na Balkanu dobro znamo koliko su odnosi među religijama osetljivi i kakav rizik od konfrontacije nastaje ako se ne neguju međusobno poštovanje i ravnoteža. Bivši ministar unutrašnjih poslova Žerar Kolomb upozorio je da Francuzi danas žive jedni pored drugih, ali da se plaši dana kada bi mogli da se suoče licem u lice. Dve suprotstavljene zajednice ili religije na istoj teritoriji predstavljaju izuzetno složenu jednačinu, a Francuska, po mom mišljenju, još nema adekvatno rešenje.

– Gde vidite moguće izvore obnove? Da li su oni kulturni, duhovni, politički ili moralni?

Obnova mora biti višedimenzionalna, ali je stavljam pre svega na moralnu i duhovnu ravan: ponovno otkrivanje Boga, dužnosti, časti, značaja brojnih porodica, prenošenja tradicije, lepote i istine, nasuprot konzumerističkoj prosečnosti i individualizmu.

Ona je i kulturna: rehabilitacija nasleđa, jezika, književnosti, umetnosti i istorije bez romantizacije, ali i bez stalnog samoporicanja, da pozajmim izraz Filipa Delorma.

Politički, potrebno je vratiti istinski suverenitet – povući se iz obavezujućih ugovora koji ograničavaju državu, povratiti kontrolu nad vojskom, monetarnom i energetskom politikom, kao i granicama – i vratiti narodu glas, posebno kroz referendume koje iniciraju građani.

Demografski izazov je presudan: ne može biti Francuske bez francuskih građana i bez snažne, mlade populacije. Zato je neophodno preokrenuti negativne demografske trendove. Sve počinje individualnim, a potom kolektivnim buđenjem; ekonomski i društveni oporavak će uslediti.

– Da li vaša knjiga više poziva na razmišljanje ili na akciju? Šta želite da izazovete kod čitaoca?

To je neraskidivo povezano. Razmišljanje bez akcije je sterilno, a akcija bez razmišljanja slepa.

Želim da čitalac, kada zatvori knjigu, oseti pravedan bes prema onome što nas urušava, ali i borbeni optimizam. Da kaže sebi: „Dosta je. Učiniću ono što je do mene.“ Bilo kroz bolje vaspitanje dece, lokalni angažman, učešće u društvenim inicijativama, odgovorno glasanje ili odbijanje pasivnosti u svakodnevnom životu.

Cilj je da se očaj pretvori u konstruktivnu energiju i da se povežu ljudi koji vole Francusku i ne prihvataju status kvo.

– Po čemu se Opadanje i obnova: Kako će se Francuzi ponovo uzdići razlikuje od drugih eseja o krizi savremenog društva?

Mnogi eseji precizno dijagnostikuju problem, ali ostaju na pesimističkim konstatacijama ili nude kozmetička rešenja. Ja polazim iz ličnog iskustva rata, izgnanstva i raspada jedne države. Rođen sam kao Jugosloven i već sam izgubio jednu zemlju; ne želim da izgubim i drugu.

Zato odbacujem defetizam. Ova knjiga nije samo optužnica, već i priručnik za otpor i preporod, sa konkretnim predlozima zasnovanim na francuskoj i evropskoj istoriji, napisana direktnim i iskrenim tonom, uz realističnu i borbenu nadu. Nema čuda ni fatalizma – samo kolektivni rad i snaga volje. Narod koji je živeo kao cikade neće se probuditi kao mravi preko noći, ali dugoročno je promena moguća.

– Zašto je ova knjiga važna za savremene frankofone čitaoce, uključujući i one iz imigrantskih i dijasporskih sredina?

Francuska ostaje simbolični svetionik za mnoge narode. Ako ona kapitulira, urušava se ideja Evrope suverenih i ukorenjenih nacija. U multipolarnom svetu, Francuska mora ostati snažan glas srednje velikih nacija koje odbijaju potčinjenost bilo kom carstvu.

Frankofonim čitaocima iz imigrantskih i dijasporskih sredina poručujem: ako volite ovu zemlju, njen jezik i kulturu, u pravu ste – pomozite da je sačuvamo, umesto da posmatramo kako se rastvara u multikulturalizam ili komunitarizam. Ova knjiga želi da bude most između rođenih Francuza i onih koji žele da se u potpunosti ukorene u francuskom društvu. U vremenu produbljenih podela, poruka jedinstva oko francuskog identiteta potrebnija je nego ikada.

– Ako biste morali da u nekoliko reči ubedite neodlučnog čitaoca – zašto bi danas trebalo da pročita i kupi Opadanje i obnova?

Zato što to nije samo još jedna knjiga o opadanju, već poziv Francuskoj da se ponovo uzdigne. Pročitajte je ako ne želite da vaša deca naslede oslabljenu zemlju. Pročitajte je, poklonite je, razgovarajte o njoj – svaki primerak je mali korak ka ponosnoj, suverenoj i živoj Francuskoj.

Ne dozvolimo da fatalizam prevlada – delujmo kako bismo izgradili pravedno i harmonično društvo u kojem se francuska kultura neguje i deli.

Nikola Mirković