Nakon ovog napredovanja Marine Le Pen, kandidati desnice Valérie Pécresse i Eric Zemmour sakupili su manje od 10% namera za glasanje a ima manje od nedelju dana pre prvog kruga. Kandidatkinja LR (9,5%) ne uspeva da rekonstituiše bazu biračkog tela François Fillon-a iz 2017 (50% bi glasalo za kandidata LR, 18% za Emanuela Makrona, ali i 11% za Marin Le Pen i 13% za Erica Zemmour-a). Eric Zemmour je, sa svoje strane, manje uspešan u osvajanju tradicionalnog desničarskog i krajnje desničarskog biračkog tela: 20% glasača Marine Le Pen 2017. bi glasalo za njega (-10 poena za dva meseca) i 13% birača glasači François Fillon (-7 poena za mesec dana).
Kao i u prethodnim talasima istraživanja, testiralo se nekoliko hipoteza iz drugog kruga, a posledice zaoštravanja namera glasanja u prvom krugu imaju značajne reperkusije na drugi krug:
U slučaju identičnog duela u drugom krugu predsedničkih izbora 2017, ishod glasanja se čini spornijim nego ikada. Odlazeći predsednik bi ipak pobedio, sa 51,5% glasova naspram 48,5% za Marin Le Pen, odnosno veoma malom razlikom (6,5 poena manje za odlazećeg predsednika za mesec dana). Više od 1/3 levičarskih glasača u prvom krugu i dalje ukazuje da se ne bi glasali u slučaju ovog drugog kruga (38% glasača Jean-Luc Mélenchon, 36% glasača Anne Hidalgo, 30% glasača Yannick Jadot glasača), ali i 28% glasača Valérie Pécresse (a čak 26% razmišlja da glasa za Marine Le Pen u slučaju ovog duela).
Manje od nedelju dana pre prvog kruga, skoro šest od 10 Francuza (56%, -6) i dalje veruje da će Emanuel Makron biti ponovo izabran za drugi mandat. Ipak, može se primetiti obnovljeni optimizam u vezi sa Marine Le Pen, od kojih svaki peti Francuz veruje da će pobediti na predsedničkim izborima (+6 poena za nedelju dana, +9 poena za mesec dana). Ove nedelje 2/3 njenih glasača je uvereno da će kandidat RN pobediti na predsedničkim izborima (68%, +5).
Nastavak na sledećoj strani