Francuska javnost je malo iznenađujuće reagovala u vezi poslednjih događaja koji se tiču srpskog naroda. Kada govorimo o javnosti tu mislimo na većinu francuskih građana i na medije koji odstupaju od mejnstrima. Tako je Ratko Mladić za mnoge Francuze oficir koji je branio svoj hrišćanski narod od islamske pretnje a Hašim Tači zlikovac i zločinac. U tu svrhu prenosimo vam u potpunosti tekst iz fracuskog Monde diplomatique pod naslovom „Naš prijatelj“, Tači, ratni zločinac.
Specijalizovana veća Kosova osudila su 16. septembra bivšeg predsednika Republike Hašima Tačija i njegovog glavnog saučesnika, g. Jakupa Krasnićija, na 25 godina zatvora zbog „ratnih zločina“. Veća su takođe osudila još dvojicu bivših visokih zvaničnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK/UÇK na albanskom), g. Kadrija Veseljija i Redžepa Selimija, na nešto kraće kazne (18 i 13 godina zatvora). Svi su se izjasnili da nisu krivi i imaju pravo na žalbu.
Međunarodne sudije čine ovaj sud koji funkcioniše po kosovskom pravu, a izmešten je u Hag. Optužnica se odnosila na period oružanog sukoba između OVK i snaga Savezne Republike Jugoslavije, od aprila 1998. do avgusta 1999. godine. Nakon veoma duge istrage, posle saslušanja 156 žrtava i 30.000 stranica spisâ postupka, sudije su zaključile da su četvorica optuženih „krivično odgovorni, usled svog značajnog doprinosa zajedničkom zločinačkom poduhvatu, za ratne zločine proizvoljnog lišavanja slobode najmanje 385 osoba, svirepog postupanja prema 49 osoba, mučenja 303 osobe i ubistva 96 osoba.“
Pozivajući se na formulu istoričara Hovarda Zina: „nijedna zastava nije dovoljno velika da pokrije sramotu ubijanja nevinih“, sudije su naglasile da cilj ili ratni kontekst ne mogu opravdati napade na civile, u ovom slučaju uglavnom navodne opozicionare iz drugih albanskih stranaka i pripadnike manjina (pre svega Srbe i Rome). Veća takođe napominju da se „ovo suđenje odvijalo u stalnoj atmosferi zastrašivanja svedoka“.
U svojoj 58. godini, g. Tači je učestvovao u osnivanju OVK, čiji je bio glavni komandant. Nakon intervencije Organizacije Severnoatlantskog sporazuma (NATO) i povlačenja srpskih snaga, u više navrata je bio premijer pokrajine, a zatim i predsednik Republike Kosovo od 2016. do 2020. godine, države koju Ujedinjene nacije nisu priznale.
Predstavljen kao njegov „prijatelj“ od strane Bernara Kušnera, tadašnjeg ministra spoljnih poslova, g. Tači je veoma dugo uživao podršku Zapada, a posebno Francuza, uprkos teškim optužbama koje su protiv njega iznošene već dugo vremena. U martu 2018. godine boravio je u Parizu kako bi uručio „Predsedničku jubilarnu medalju“ bivšem predsedniku Nikoli Sarkoziju i „Medalju Reda slobode“ bivšem premijeru Alenu Žipeu. Tada je na svom Fejsbuk nalogu naveo: „Budućnost Kosova je osigurana zahvaljujući prijateljima iz celog francuskog političkog spektra koji su tokom decenija podržavali i podsticali konsolidaciju i jačanje kosovske države.“ Tokom ceremonije obeležavanja stogodišnjice primirja u Novembru 1918. u Parizu, bio je smešten tik uz predsednika Emanuela Makrona, u glavnoj svečanoj loži, dok je predsednik Srbije — zemlje koja je bila saveznik Francuske tokom Prvog svetskog rata — bio sklonjen u sporednu ložu.
