Colossal je prikupio najmanje 435 miliona dolara od svog osnivanja u septembru 2021. godine, kada su Lamm i genetičar sa Harvarda Džordž Čerč pokrenuli kompaniju sa ciljem da ožive mamute. Taj projekat je usporen u poređenju sa početnim prognozama, a kompanija sada kaže da očekuje prve mladunce mamuta 2028. godine.
Kolosalna se nada da će iste tehnologije koje su korišćene za stvaranje strašnog vuka pomoći i ugroženim vrstama. Kompanija je objavila da je proizvela dva legla kloniranih crvenih vukova – najugroženije vrste vukova – koristeći novu, manje invazivnu metodu kloniranja razvijenu tokom rada na strašnim vukovima.
„Nema sumnje da je preko 99,9 odsto genoma zapravo sivi vuk. Naučna zajednica će sigurno raspravljati o tome koliko gena treba promeniti da bi se nešto nazvalo strašnim vukom, ali to je više filozofsko pitanje“, rekao je Dalen.
„Oni nose gen strašnog vuka, i ti geni ih čine sličnijim strašnom vuku od bilo koje druge životinje koju smo videli u poslednjih 13.000 godina. I to je zaista fascinantno.“
Mnogi kritičari istrebljenja tvrde da bi se ogromna ulaganja u takve projekte mogla bolje iskoristiti i upozoravaju da uzgoj hibridnih stvorenja može ugroziti životinje koje se koriste kao surogati. Ipak, Kristofer Preston, profesor filozofije životne sredine na Univerzitetu u Montani, kaže da je Colossalu jasno stalo do dobrobiti životinja.
Ali rekao je da je teško zamisliti da bi strašni vukovi ikada mogli da igraju ulogu u ekosistemu, što je cilj koji kompanija navodi za genetski modifikovane životinje.
„U državama poput Montane već se borimo da održimo zdravu populaciju sivih vukova uprkos političkim pritiscima“, rekao je Preston. „Teško je zamisliti da su strašni vukovi ikada pušteni u divljinu i da imaju svoju ekološku funkciju. Zato je važno zapitati se – šta će zapravo biti njihova svrha?“
Portal „Svi Srbi u Parizu“ nastavlja sa objavljivanjem korisnih informacija za naše ljude u Francuskoj. Ovog puta, napravili smo listu