Skupština Francuske odobrila je u okviru nacrta državnog budžeta za 2027. godinu privremenu meru kojom se značajno olakšava fiskalna politika kada je reč o intrafamilijarnim donacijama novca. Cilj ove inicijative jeste da se podstakne mlađa generacija i omogući da se ušteđeni novac „pokrene“ znatno ranije.
Podsticaj za mlade i brži protok kapitala
Inicijativu, koju je prvobitno sredinom septembra najavio premijer, a u budžet uvrstio Sebastijen Lekornu (Sébastien Lecornu), poslanici su izglasali sa 66 glasova „za“ i 25 „protiv“. Osnovna ideja iza ove mere jeste rešavanje problema prekasnog nasleđivanja novca u društvu u kojem se tradicionalno mnogo štedi, ali se sredstva prenose u kasnim godinama života.
Prvobitni predlog podrazumevao je podizanje neoporezivog plafona na 50.000 evra za novčane poklone unutar porodice (deci, unucima, praunucima, ili u nedostatku njih – sestrićima i nećacima) u periodu od šest meseci. Međutim, usvajanjem dodatnih amandmana, plafon je podignut na 100.000 evra, dok je primena mere produžena na godinu dana.
Oštra politička debata i podeljene reakcije
Dok je vladajuća koalicija uz podršku poslanika iz redova desnice podržala meru sa argumentom da će se time olakšati finansijska situacija i kupovna moć mladih generacija, levica se oštro suprotstavila novom zakonu.
Predstavnici opozicije osudili su meru uz tvrdnju da ona najviše pogoduje najimućnijima i dodatno učvršćuje sistem naslednika. Tokom rasprave izneti su i navodi da bi pojedine imućnije porodice kroz ovaj sistem mogle da prenesu milionske iznose uz minimalno oporezivanje.
Sa druge strane, vlada je stala iza ove odluke, ističući da se kroz veći obrt kapitala može ostvariti pozitivan fiskalni efekat. Ministar javnih računa David Amiel podsetio je na sličan presedan iz perioda 2004–2005. godine, kada je ovakva mera rezultirala dodatnim prilivom u državnu kasu usled drastičnog rasta broja legalnih donacija.
Odbijene promene za životno osiguranje i dug put u parlamentu
Tokom burnih debata o nasleđu i koncentraciji bogatstva, poslanici su odbacili predlog o izjednačavanju poreskog tretmana životnog osiguranja (assurance-vie) sa porezom na nasleđe. Poslanik Nicolas Sansu oštro je kritikovao životno osiguranje kao „poresku olakšicu“, ističući da bi ono u budućnosti moglo da čini skoro četvrtinu ukupno prenossivog bogatstva. Rasprava se ubrzo proširila i na fundamentalna pitanja o prirodi bogatstva, odnosno o odnosu između prihoda od kapitala i prihoda od rada.
Dok se glasanje o prvom delu budžeta koji se tiče državnih prihoda očekuje u utorak, u popodnevnim časovima preostalo je da se razmotri još nekoliko hiljada amandmana. Ukoliko poslanici ne uspeju da završe rad na vreme, diskusije bi mogle biti prekinute i nastavljene sve do krajnjeg roka 17. novembra, kada tekst zvanično mora biti prosleđen Senatu.
