Vozačima su na raspolaganju tri opcije za plaćanje putarine:
Automatsko plaćanje putem elektronske značke za putarinu: Faktura se automatski evidentira bez dodatnih akcija od strane vozača.
Online plaćanje na sajtu Sanef: Vozači mogu registrovati svoju registarsku oznaku i podatke o kartici kako bi automatizovali proces naplate ili ručno izvršiti uplatu.
Plaćanje u ovlašćenim prodavnicama duvana: Vozači mogu izvršiti uplatu u roku od 72 sata kako bi izbegli kazne.
Kazne za neplaćanje
U slučaju da vozači ne plate putarinu u roku od 72 sata, kompanija Sanef će evidentirati prekršaj i poslati obaveštenje vlasniku vozila. U tom slučaju, slede sankcije:
Osnovna kazna: iznos neplaćene putarine, uz fiksnu naknadu od 90 evra.
Smanjena kazna: umanjena na 10 evra, ako se uplata izvrši u roku od 15 dana.
Povećana kazna: 375 evra, ukoliko neplaćanje traje duže od dva meseca.
Prema Ministarstvu ekologije, ove kazne se uvode kako bi se osigurala disciplina u sistemu „slobodnog protoka“.
Šest meseci pre predsedničkih izbora, u okviru drugog dana kongresa stranke Rassemblement National (RN) u Orleanu, Marin Le Pen (Marine Le Pen) održala je svoj prvi veliki kampanjski govor. U napetom nacionalnom kontekstu, predsednica poslaničke grupe RN u Narodnoj skupštini predstavila je detaljnu viziju za budućnost zemlje kroz tri glavna stuba: renesansu, moć i suverenitet,
Izborna noć u Srbiji 25. oktobra 2026. godine odjeknula je širom Evrope i sveta. Najugledniji francuski mediji — Le Monde, Le Figaro, Les Echos i televizijska mreža France 24 — sa izuzetnom pažnjom izveštavali su o vanrednim parlamentarnim izborima, ocenivši jednoglasno da priznanje poraza dosadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića i ubedljiva pobeda Studentskog pokreta označavaju istorijski
Francuska se u ovom trenutku nalazi u jednoj od najozbiljnijih društveno-političkih kriza poslednjih godina, a talas protesta koji je kulminirao 17. oktobra 2026. godine prerastao je iz studentskog nezadovoljstva u široki pokret protiv rasta troškova života, stanja javnih službi, obrazovanja i ukupnog pravca kojim zemlja ide. Prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, na ulicama se
Pokret „Žuti prsluci“ pozvao je na nove masovne proteste širom Francuske u subotu, 31. oktobra. Sa konferencije za štampu održane na Trgu Bastilja u Parizu, predstavnici pokreta poslali su jasnu poruku – odgovor građana na vladine mere mora biti jedinstvo. Borba za građanska prava i slobodu okupljanja Glavni razlog za novi poziv na mobilizaciju jeste,
Skupština Francuske odobrila je u okviru nacrta državnog budžeta za 2027. godinu privremenu meru kojom se značajno olakšava fiskalna politika kada je reč o intrafamilijarnim donacijama novca. Cilj ove inicijative jeste da se podstakne mlađa generacija i omogući da se ušteđeni novac „pokrene“ znatno ranije. Podsticaj za mlade i brži protok kapitala Inicijativu, koju je
Francuska prestonica ponovo se suočava sa vanrednim merama bezbednosti i atmosferom duboke strahove i neizvesnosti. Policijska prefektura Pariza zvanično je saopštila da se policijski čas, koji je već na snazi tri uzastopne noći, produžava i važiće sve do ponedeljka ujutru, 26. oktobra. Ova mera direktno pogađa kritične zone u samom srcu grada — Trg Republike
Izjave bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa usmerene ka francuskom državnom vrhu ponovo su uzdrmale diplomatske odnose između SAD i Francuske. Povod za nove tenzije bile su Trampove javne optužbe na račun migracione politike francuskog predsednika Emanuela Makrona, date tokom obraćanja novinarima u Beloj kući. Oštre optužbe i dramatične prognoze Govoreći pred predstavnicima medija, Donald Tramp
Nakon talasa uličnog nasilja i demonstracija koje su izbile sredinom oktobra i izazvale bezbednosni chaos širom Francuske, izvršna vlast i zakonodavci preduzimaju odlučne korake kako bi povratili kontrolu nad javnim redom i mirom. Komisija za zakonodavstvo francuskog Senata sačinila je obiman izveštaj pod nazivom „Budućnost održavanja javnog reda: 30 predloga za preuzimanje kontrole”, u koji
Francuska se nalazi na ivici novog talasa velikih socijalno-političkih potresa. Dok se za sutra najavljuju masovne demonstracije širom zemlje, francuska vlada donela je odluku o pokretanju opsežne i do sada retko viđene bezbednosne operacije. Predsednik Emanuel Makron sazvao je vanredne sastanke sa službama bezbednosti, dok su najviši zvaničnici u parlamentu i javnosti javno priznali ozbiljne
Nakon rušilačkih nemira i masovnih pljački koji su 17. i 18. oktobra potresli Pariz, Lion, Marsej i druge francuske gradove, Francuska se ubrzano sprema za novi kritični test. Za subotu, 24. oktobar, najavljen je nastavak demonstracija pod nazivom „Akt II“, dok državni vrh i policijske snage pokušavaju da spreče ponavljanje scenarija koji je zemlju doveo
