Običaji u Srba za Badnji dan i veče

Badnjak podrazumeva drvo kojim je založena vatra u pećini gde je rođen Isus Hrist. Prethodno su pastiri doneli to drvo. Zbog toga se glavni običaj na Badnji dan podrazumeva paljenje badnjaka. On treba od zore do sumraka da bude naslonjen na kuću i onda se u sumrak unese u kuću. Tada se loži i za to vreme se ukućani mole Gospodu. U gradskim uslovima i među Srbima u Francuskoj je malo teže to izveti ali Badnjak koji se uzme u Crkvi može se nasloniti ispred ulaznih vrata. Badnjak bi trebao da gori do Božića.

Pod u domu se posipa slamom, istom onom koja je bila u Viltejemskoj pećini kada se Isus rodio. Deca u domu pijuču kao pilići pozivajući tako na blagostanje.

Domaćice su toga dana posebno vredne i pripremile su bogatu prazničnu posnu trpezu. Nije smisao ovog praznika u trpezi ali je smisao u okupljanju porodice oko praznične trpeze gde treba da se oseti ljubav, radost i sloga.

nastavak na sledećoj strani