Kažu da čovek, kada ode u inostranstvo, ponese svoju domovinu u koferu. Ako ste Srbin u Francuskoj, taj kofer je poprilično težak – u njemu su i ponos na našu istoriju, i sećanje na bakinu kuhinju, ali i večita borba sa francuskom administracijom koja, ruku na srce, ponekad može da testira strpljenje i najvećih optimista.
Veza između Srbije i Francuske je istorijska, duboka i emotivna. Od pariskih studenata iz 19. veka, preko radnika koji su gradili moderni Pariz sedamdesetih godina, pa sve do današnjih IT stručnjaka, lekara i umetnika – naša dijaspora ovde nije samo „na privremenom radu“. Mi smo ovde pustili korenje, ali sa pogledom uvek usmerenim ka rodnom kraju.
Ali, šta je ono što nas stvarno povezuje pod ovim francuskim nebom?
Ako ste uspeli da dešifrujete francuski zdravstveni sistem (Carte Vitale), podnesete poresku prijavu bez ijedne greške i dobijete odgovor od CAF-a u roku od mesec dana – čestitamo, zvanično ste zaslužili orden! Svi mi prođemo kroz taj kulturni šok gde se svaki papir čeka nedeljama. Deljenje saveta o vizama, papirima i pravima unutar naše zajednice je postao naš poseban „jezik ljubavi“.
Može Pariz da ima najbolje kroasane i sireve na svetu (i ruku na srce, fantastični su), ali dođe onaj trenutak u mesecu kada vam duša traži plazmu, domaći ajvar ili kore za pitu. Srećom, srpske prodavnice u Parizu i okolini, kao i čuvene rute gde se nabavlja domaća kafa, mesta su gde se ne kupuje samo hrana, već se razmenjuju i najnovije vesti iz domovine.
Jedna od najvećih briga naših ljudi u Francuskoj jeste kako naučiti decu rođenu ovde da pravilno govore srpski jezik. Dopunske škole na srpskom jeziku, koje podržava naše Ministarstvo prosvete, i kulturno-umetnička društva (KUD-ovi) širom Francuske nisu samo mesta gde se uči folklor – to su mesta gde naša deca stvaraju prijateljstva za ceo život i shvataju ko su.
Od umetnika koji izlažu u prestižnim pariskim galerijama, preko uspešnih preduzetnika, do sportista – Srbi u Francuskoj polako ali sigurno menjaju onaj stari, gastarbajterski imidž. Danas smo prepoznati kao integrisani, obrazovani i vredni članovi društva koji drže do svoje tradicije, ali poštuju zemlju u kojoj žive.
Pitanje za vas u komentarima: Šta vam najviše nedostaje iz Srbije, a bez čega iz Francuske više ne biste mogli da zamislite svoj život? Pišite nam – da li je to kafa na knez Mihailovoj ili nedeljni šetnja pored Sene uz svež baget?
U vremenu kada je važno znati kome verujete, naša dijaspora sve više bira proverene i pouzdane firme. DIMMAT je upravo
