Osnovna škola (6-11 godina): Pubertet i borba protiv stereotipa
U osnovnoj školi program postaje detaljniji:
Učenici stiču naučna saznanja o telu, uz uzrastu prilagođen vokabular.
Uče o emocionalnim promenama i prepoznaju glavne promene tokom puberteta.
Fokusiraju se na borbu protiv stereotipa i diskriminacije, kroz aktivnosti poput analize tekstova koji ilustruju rodne nejednakosti.
CM2 (10 i 11 godina): Posebno se obrađuju:
Seksističko i seksualno nasilje.
Digitalna sigurnost, uključujući opasnosti interneta i društvenih mreža.
Prava dece, uz podsećanje na zabranu korišćenja društvenih mreža za mlađe od 13 godina.
Uzrast 11-15 godina: Razgovor o seksualnosti
U ovom uzrastu u školi se obrađuju kompleksniji aspekti:
6. razred: Učenici uče o promenama tela i važnosti poštovanja drugih.
5. razred: Program se fokusira na seksualnu orijentaciju, slobodan razvoj ličnosti i razliku između pola, roda i seksualne orijentacije.
4. razred: Seksualnost se razmatra kao složena stvarnost koja uključuje ljubav, zadovoljstvo, reprodukciju i zdravlje. Takođe, obrađuje se uticaj društvenih mreža na odnose.
3. razred: Učenici analiziraju vezu između sreće, emocija i seksualnosti. Takođe, uče da prepoznaju kontekste rizika, kao što su mehanizmi kontrole i seksualno nasilje.
Srednja škola (16-18 godina): Kritičko razmišljanje i odgovornost
U srednjoj školi, program uključuje:
Produbljivanje znanja o biološkim razlikama i njihovom nepovezivanju sa društveno pripisanim rodnim ulogama.
Razumevanje tenzija između intimnog i društvenog života, posebno u eri društvenih mreža.
Promišljanje o rodnom identitetu kroz svedočenja koja osvetljavaju nesklad između biološkog pola i rodnog identiteta.
Završni razredi: Fokusiraju se na sticanje veština potrebnih za razumevanje seksualnosti kao odgovorna mlada osoba. To uključuje:
Prepoznavanje i suprotstavljanje seksističkom i seksualnom nasilju.
Borbu protiv diskriminacije zasnovane na polu, rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji.
Francuski predsednik Emanuel Makron obratio se javnosti u trenutku rastućih geopolitičkih tenzija i rekordnog poskupljenja goriva. Tokom prvog velikog televizijskog intervjua još od juna 2024. godine, predsednik Francuske govorio je o bezbednosnim rizikom u Evropi, ekonomskoj krizi, porezima, kao i o predstojećim predsedničkim izborima. Samo sedam meseci pre kraja svog mandata, Emanuel Makron je u
Povodom zvanične posete pape Lava XIV Parizu u petak 25. i subotu 26. septembra, Policijska prefektura donela je odluku o zatvaranju dvadesetak stanica metroa iz bezbednosnih razloga. Uprkos izmenama i preusmeravanju pojedinih autobuskih linija, celokupan transportni sistem biće pojačan za 10%, uz angažovanje 1.300 dodatnih radnika i pripadnika obezbeđenja – po modelu primenjenom tokom Olimpijskih
Zdravstvene službe u Francuskoj (Santé publique France) zabeležile su u proteklim nedeljama širenje novog epidemijskog talasa Covid-19. Analizom otpadnih voda na 54 mjerne stanice širom zemlje uočeno je stalno povećanje prisustva virusa u poređenju sa podacima od pre dve nedelje. Profesor Antoan Flajo (Antoine Flahault) ističe da je još teško predvideti razmere i uticaj ovog
NjUJORK — Tokom svog poslednjego obraćanja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u svojstvu šefa države, francuski predsednik Emanuel Makron održao je jednočasovni govor u kom je pregladao ključne globalne izazove. Pozivajući svetske lidere na odbranu međunarodnog prava, Makron je upozorio na opasnost od povratka „zakona džungle“, osudio barbarizam savremenih sukoba i izneo direktne kritike na račun
U scenarijima koji su predstavljeni u Le Figaro Magazine, menjamo jedan faktor, a to je faktor imigracione politike: imamo „visoki“ scenario, koji predstavlja nastavak trenutne dinamike imigracije od 350 000 trajno useljenih godišnje. Zatim srednji scenario, koji odgovara blagom padu, sa 250 000 useljenih. I restriktivni scenario, sa drastičnim smanjenjem, gde se vanevropski imigracioni tokovi
BREST / REN — Osumnjičeni za silovanje osmogodišnje devojčice u Brestu ostaje u pritvoru, nakon što je Apelacioni sud u Renu odbio njegovu žalbu na meru pritvaranja. Reč je o državljaninu Komora koji ilegalno boravi u Francuskoj i kojem je nakon hapšenja izdat zvaničan nalog za napuštanje teritorije (OQTF). Napad se odigrao krajem avgusta 2026.
Istočno krilo NATO saveza proživelo je noć pune pripravnosti. Litvanija, Poljska i Letonija hitno su podigle svoje ratno vazduhoplovstvo i stavile vazdušni prostor pod poostreni nadzor nakon uočavanja „neidentifikovanih objekata“ i potencijalnih pretnji povezanih sa ratom u Ukrajini. Dok aerodrom u Vilnjusu govori o „hibridnom napadu iz Belorusije“, na zapadu kontinenta – a posebno u
Francuska javnost je malo iznenađujuće reagovala u vezi poslednjih događaja koji se tiču srpskog naroda. Kada govorimo o javnosti tu mislimo na većinu francuskih građana i na medije koji odstupaju od mejnstrima. Tako je Ratko Mladić za mnoge Francuze oficir koji je branio svoj hrišćanski narod od islamske pretnje a Hašim Tači zlikovac i zločinac.
Ekonomska slika u Parizu deluje zabrinjavajuće. Dok zvaničnici Evropske unije upućuju opomene zbog neodrživog trošenja, medijski naslovi sve češće postavljaju drastično pitanje: Da li se u Francuskoj ponavlja grčka dužnička kriza iz 2010. godine? Iako su brojevi u tabelama francuskog ministarstva finansija nepovoljni, makroekonomska analiza pokazuje da je situacija znatno složenija. Poređenje sa Grčkom otkriva
Širom Francuske protekle nedelje održani su masovni protesti protiv predloga zakona o pretpostavci zakonitog korišćenja oružja od strane snaga bezbednosti. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, blizu 50.000 ljudi okupljeno u više od stotinu gradova zahtevalo je hitno povlačenje ovog teksta iz procedure pre nego što stigne pred Senat. U senci šireg političkog previranja u Evropi
