Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni sud pravde održavaju strog pravni konsenzus kvalifikujući dela Ratka Mladića u Srebrenici kao genocid i zločine protiv čovečnosti. Njegova osuda na doživotni zatvor iz 2017. godine, potvrđena u žalbenom postupku 2021. godine. U to vreme postojao je opšti konsenzus među zapadnim političarima, medijima i građanima. Građanima koji su, da podsetimo, bili podvrgnuti žestokoj antisrpskoj propagandi i narativu, pre ere interneta i pre postojanja alternativnih medija koji su mnogo kritičniji prema zvaničnim informacijama.
Međutim, sa istinama koje su u međuvremenu isplivale o ratu u Bosni, na planu javnog mnjenja i političke analize u Evropi možemo konstatovati da percepcija sukoba u Bosni i Hercegovini i njegovih aktera pokazuje složenu i polarizovanu dinamiku, te da jedan deo tog javnog mnjenja ne vidi danas Ratka Mladića kao genocidnog zločinca, već kao oficira koji je zaštitio svoj narod od islamske pretnje.
Istorijska složenost sukoba
Pošteni istoričari i politički analitičari danas se slažu u tome da rat u Bosni (1992–1995) ne prikazuju kao binarni sukob između „srpskih dželata“ i „bošnjačkih ili hrvatskih žrtava“, već kao složen multilateralni sukob.
➡️ Zločini na svim stranama: Istraživanja su dokumentovala zverstva, etnička čišćenja i ratne zločine koje su počinile kako srpske snage, tako i hrvatske snage (HVO) i bošnjačke snage (ARBiH).
➡️ Fragmentirano sećanje: Ova realnost je nijansirala globalnu percepciju rata, pokazujući da je svaka zajednica patila i da je odgovornost za nasilje bila podeljena u različitim stepenima.
Buđenje dela evropskog javnog mnjenja
U nekoliko evropskih zemalja, građani od sada vide lik Mladića kao politički simbol otpora islamu i smatraju borbu srpskih snaga u Bosni ne samo borbom za opstanak Srba, već i vidom odbrane evropskih granica.U evropskim regijama obeleženim intenzivnim debatama o imigraciji, neuspehu integracije i sekularizma (laicizma), te o međuetničkoj netrpeljivosti i nasilju, pojedini Evropljani danas povlače paralele između savremenih tenzija koje svakodnevno proživljavaju sa muslimanima iz imigracije i sukoba u Bosni.
Zabrinuti zbog demografskog rasta muslimanskog stanovništva, pre svega u zapadnoj Evropi, pojedini Evropljani doživljavaju muslimansku manjinu na svom tlu i trenutne migracione tokove kao nepovratnu promenu svog nacionalnog identiteta i egzistencijalnu pretnju po svoju zemlju i društvo.
Oni od sada razumeju borbu bosanskih Srba i tako se identifikuju sa njima, ubeđeni da se suočavaju sa istim projektom verske dominacije i civilizacijskog preokreta.
Anticipacija neizbežnog građanskog rata
Za njih sukob u Bosni nije izolovan istorijski događaj, već proročanski model. Oni dele ubeđenje, ali to često i konstatuju, da multikulturalni ili multietnički suživot – čuveni „vivre ensemble “ – strukturalno vodi ka nasilju i propasti njihove zemlje, kulture i identiteta. Prema njihovoj logici, podela ili oružani sukob postaju neizbežan ishod na duge staze.
Stoga, za njih i u toj nimalo pozitivnoj perspektivi, delovanja Ratka Mladića se ne analiziraju kroz prizmu međunarodnog prava ili ljudskih prava, već se racionalizuju kao mere predupređenja ili samoodbrane. On se tada uzdiže u vizionarsku figuru koja je vodila rat koji ovi Evropljani smatraju da će i sami morati da vode u budućnosti.
Tako ovi evropski građani pokazuju svoju zabrinutost i nezadovoljstvo pred vidljivošću i uticajem muslimanskih običaja koji teže da se nametnu u njihovim zemljama. I ova zabrinutost i čvrsto protivljenje čine centralnu temu aktuelnih političkih i društvenih debata u zapadnoj Evropi.
Ovi Evropljani se osećaju ne samo preplavljenim (pregaženim), već i ugnjetavanim i napadnutim: nošenje verskih obeležja (veo, abaja), umnožavanje halal prodavnica ili zahtevi za alternativnim obrocima u školskim menzama, pitanja ravnopravnosti muškaraca i žena, prava seksualnih manjina (LGBTQ+), sloboda izražavanja (naročito nakon afera sa karikaturama ili svetogrđem), nasilje…
Sve to utiče na to da jedan deo javnog mnjenja ne strahuje samo od uzmicanja evropskih liberalnih vrednosti i osećaja prisilne transformacije lokalnog kulturnog pejzaža, već i od čiste i jednostavne kolonizacije. Oni stoga danas razumeju zašto su bosanski Srbi odbili da budu deo entiteta u kojem bi bosanski muslimani bili demografski, kulturno i politički dominantni.
Tim pre što se danas ponovo pokreće debata oko publikacija tadašnjeg lidera bosanskih muslimana, Alije Izetbegovića, a naročito njegove „Islamske deklaracije“ u kojoj promoviše šerijat. Islamska deklaracija Alije Izetbegovića napisana je i objavljena prvi put 1970. godine. Potom je naširoko ponovo štampana i distribuirana 1990. godine, u vreme prvih višestranačkih izbora u Bosni i Hercegovini, postavši tako centralni politički ulog uoči samog rata.
Alija Izetbegović je bio u zatvoru nakon širenja svojih spisa, uključujući Islamsku deklaraciju, tokom čuvenog Sarajevskog procesa 1983. godine. Sud ga je optužio za neprijateljsku delatnost u cilju rušenja ustavnog poretka Jugoslavije i želju za stvaranjem etnički čiste islamske države u Bosni.
Islamska deklaracija poslužila je kao glavni dokaz protiv njega. U avgustu 1983. osuđen je na 14 godina zatvora, ali je odslužio samo 5 i pušten je 1988. godine. Savezni sud Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije popustio je pod višestrukim spoljnim pritiscima da ga oslobodi, koji su dolazili kako sa Zapada (zapadne NVO poput Amnesty International, Helsinki Watch…), tako i iz muslimanskog sveta (Turska, Saudijska Arabija, Iran…).Oslobođen nakon nešto više od 5 godina pritvora, Izetbegović izlazi iz zatvora sa ogromnim političkim ugledom među Bošnjacima, što će mu omogućiti da već 1990. godine osnovu svoju stranku SDA, pobedi na izborima u Bosni, nastavi da promoviše šerijat i započne secesionizam Bosne koji je doveo do rata .
Ovi Evropljani koji danas podržavaju Srbe vide sebe u njima u bliskoj budućnosti, i nadaju se da će imati neke Ratke Mladiće da ih zaštite i odbrane. Tako se na društvenim mrežama može primetiti sve veći broj Francuza, Britanaca, Italijana, Španaca, Belgijanaca, Nemaca… koji takođe izjavljuju da je Ratko Mladić heroj a ne genocidaš.
Shvatili su zahvaljujući samo jednoj činjenici, kako kaže naš narod: „Zaigrala mečka i u njihovom dvorištu“.
autor: Apis Rakijolog
