Prodaja SNCF karata za praznike:
Od 2. oktobra, SNCF otvara prodaju karata za božićne i novogodišnje praznike. Putnici će moći da rezervišu mesta za vozove TGV Inoui, Ouigo i Intercités za period između 20. decembra 2024. i 6. januara 2025. godine. Takođe, prodaja karata za februarske školske raspuste kreće 13. novembra.
Revalorizacija penzija:
Oko 850.000 penzionera s „malim penzijama“ dobiće od 1. oktobra prosečno povećanje od 50,94 evra. Ova revalorizacija predstavlja drugi talas povećanja penzija, budući da je prvi talas sproveden prošle godine. Penzioneri će takođe primiti retroaktivnu uplatu za period od septembra 2023. godine.
Plaćanje poreza na imovinu:
Vlasnici nekretnina koji nisu odabrali mesečne uplate moraju platiti porez na imovinu do 15. oktobra ukoliko plaćaju čekom. Ako plaćaju online, rok za uplatu je do 20. oktobra u ponoć.
Prelazak na zimsko vreme:
Prelazak na zimsko računanje vremena biće 27. oktobra. Satovi će se pomeriti unazad za jedan sat, što znači da će u 3 sata ujutru ponovo biti 2 sata.
Uvođenje indeksa održivosti:
Novi indeks održivosti za elektronske proizvode, poput televizora, postepeno će se uvoditi od 1. oktobra. Ovaj indeks će uključivati kriterijume poput mogućnosti popravke, pouzdanosti i skalabilnosti proizvoda. Cilj je produžiti vek trajanja proizvoda i podstaći potrošače da biraju održiviju tehnologiju. Od 2025. godine, ovaj indeks će se proširiti i na druge uređaje, poput mašina za pranje veša.
NJUJORK / PARIZ — Na današnji dan, 28. oktobra 1886. godine, svečano je otkriven jedan od najpoznatijih spomenika na svetu – Kip slobode u Njujorku. Poklon naroda Francuske Sjedinjenim Američkim Državama u znak savezništva izgrađenog tokom Američke revolucije već 140 godina stoji kao nepokolebljivi simbol nade, slobode i novog početka za milione ljudi. Međutim, iza
U trenucima kada se politička scena u Francuskoj priprema za izuzetno neizvesne izborne cikluse, a stranka Nacionalno okupljanje (Rassemblement National) i Marine Le Pen beleže istorijski rast popularnosti i sigurnim korakom idu ka vrhu, postavlja se ključno pitanje: za koga to ugledni list Le Monde plasira lažne vesti i nepotvrđene konstrukcije? Koji je stvarni interes
Francuska se suočava sa novim talasom zakonodavnih mera usmerenih na suzbijanje urbanog nasilja i zaštitu javne i privatne imovine. U Senatu je otpočela zvanična rasprava o radikalno pojačanom predlogu zakona pod nazivom „Casseurs-payeurs“ (u prevodu: razbijači plaćaju). Ovaj pravni okvir nastao je kao direktan odgovor na ozbiljne nerede, nasilje i masovne pljačke koji su potresli
Francuska se nalazi u stanju sve većih društveno-političkih tenzija i bezbednosne pripravnosti. Dok se u javnosti još sabiraju posledice masovnih protesta protiv visokih troškova života i talasa nezadovoljstva među srednjoškolcima i studentima, pažnju javnosti skrenuo je nov i izuzetno opasan incident u Grenoblu, gde je zabeleženo vatreno oružje u odbrani jednog supermarketa tokom demonstracija održanih
MARSELJ / PARIZ – Nakon novog talasa masovnih mobilizacija građana, srednjoškolaca i studenata protiv visokih troškova života, predsednik Francuske Emanuel Makron boravio je u ponedeljak, 26. oktobra 2026. godine, u nenajavljenoj poseti Marselju. Cilj posete bio je uvid u stanje i provera povratka „republičkog reda” nakon nasilja i pljački koji su obeležili ranije proteste 17.
Šest meseci pre predsedničkih izbora, u okviru drugog dana kongresa stranke Rassemblement National (RN) u Orleanu, Marin Le Pen (Marine Le Pen) održala je svoj prvi veliki kampanjski govor. U napetom nacionalnom kontekstu, predsednica poslaničke grupe RN u Narodnoj skupštini predstavila je detaljnu viziju za budućnost zemlje kroz tri glavna stuba: renesansu, moć i suverenitet,
Izborna noć u Srbiji 25. oktobra 2026. godine odjeknula je širom Evrope i sveta. Najugledniji francuski mediji — Le Monde, Le Figaro, Les Echos i televizijska mreža France 24 — sa izuzetnom pažnjom izveštavali su o vanrednim parlamentarnim izborima, ocenivši jednoglasno da priznanje poraza dosadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića i ubedljiva pobeda Studentskog pokreta označavaju istorijski
Francuska se u ovom trenutku nalazi u jednoj od najozbiljnijih društveno-političkih kriza poslednjih godina, a talas protesta koji je kulminirao 17. oktobra 2026. godine prerastao je iz studentskog nezadovoljstva u široki pokret protiv rasta troškova života, stanja javnih službi, obrazovanja i ukupnog pravca kojim zemlja ide. Prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, na ulicama se
Pokret „Žuti prsluci“ pozvao je na nove masovne proteste širom Francuske u subotu, 31. oktobra. Sa konferencije za štampu održane na Trgu Bastilja u Parizu, predstavnici pokreta poslali su jasnu poruku – odgovor građana na vladine mere mora biti jedinstvo. Borba za građanska prava i slobodu okupljanja Glavni razlog za novi poziv na mobilizaciju jeste,
Skupština Francuske odobrila je u okviru nacrta državnog budžeta za 2027. godinu privremenu meru kojom se značajno olakšava fiskalna politika kada je reč o intrafamilijarnim donacijama novca. Cilj ove inicijative jeste da se podstakne mlađa generacija i omogući da se ušteđeni novac „pokrene“ znatno ranije. Podsticaj za mlade i brži protok kapitala Inicijativu, koju je
