Zemlje NATO-a troše „mnogo manje” na svoju odbranu nego što su to činile tokom Hladnog rata, kada su tome posvećivale više od 3% svog bruto društvenog proizvoda.
Saveznici su 2023. godine odlučili da povećaju nivo svoje vojne potrošnje na 2% svog BDP-a. Ali, samo njih 23 dostiglo je ovaj prag. „Mogu vam reći da će nam trebati mnogo više od 2%“, podvukao je Mark Rute.
Neke zemlje NATO-a govore o potrebi podizanja ovog praga na 3%, ali su i dalje podeljene i nikakva odluka još nije doneta. Svaki dodatni bod BDP-a predstavlja za zemlje EU, od kojih su 23 i članice NATO-a, dodatnih oko 200 milijardi, ukazao je novi evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus.
Ovaj napor ima cenu koja uključuje žrtve, objasnio je generalni sekretar NATO-a. „Danas apelujem na vašu podršku“, rekao je Mark Rute. „Znam da trošiti više na odbranu znači trošiti manje na druge prioritete, ali to je samo malo manje“, uverio je on, sugerišući da se koristi „mali deo“ socijalne potrošnje da se to postigne.
„Da bi zaštitili našu slobodu (…) vaši političari moraju da vas slušaju“, insistirao je on. „Recite im da ste voljni da se žrtvujete danas da bismo mogli da ostanemo bezbedni sutra“, zahtevao je.
„Recite im da moraju da troše više na odbranu kako bismo mogli da nastavimo da živimo u miru“, upitao je. „Ako sada ne potrošimo više zajedno da sprečimo rat, platićemo mnogo, mnogo, mnogo veću cenu kasnije za ratovanje“, zaključio je Mark Rute.
Firma za prevoz robe Dejana Stanojevića već dugo godina posluje na relaciji Francuska-Srbija-Francuska. Prevoz carinske i bescarinske robe (bela tehnika,
