Nije baš smak sveta na pumpama – ali daleko od toga da je sve normalno. Ako se pita globalno tržište, današnja situacija sa gorivom jeste jedna od ozbiljnijih kriza u poslednjih nekoliko godina, ali nije najveća u istoriji. Ipak, za običnog čoveka – posebno za našeg čoveka u dijaspori – osećaj je često isti: sipaš, a kazaljka na računu skače brže nego ona u rezervoaru.
Da stavimo stvari u kontekst. Svet je već prošao kroz velike energetske potrese, poput Naftna kriza 1973. godine ili šokova tokom Zalivskog rata. Današnja kriza nije toliko dramatična u snabdevanju, ali jeste specifična zbog kombinacije faktora: geopolitičke tenzije, rat u Ukrajini, smanjenje proizvodnje od strane OPEC i rast globalne potražnje.
U praksi, to znači da su cene goriva nestabilne i često visoke – naročito u Francuska, gde porezi dodatno “začine” svaku litru.
E sad dolazimo do pitanja koje najviše zanima našu dijasporu: koliko danas košta put od Pariz do Vranje – i da li je to postao luksuz? Jedan naš Vranjanac a istovremeno i Parižanin nam je na duhovit način dao svoje viđenje stvari:
„Ma kakva kriza, bre, ovo ti je katastrofa! Sipam gorivo, gledam si u onuj pumpu, srce me zaboli… Kao da točim zlato, ne dizel. Pre sam za te pare išao ranije dva puta do Vranje. Sad razmišljam kolko bi mi trebalo do dole“, priča kroz smeh.
Dodaje da se nekada put planirao samo po vremenu i društvu, a danas – po cenama na pumpama:
„Ranije se spremim, napunim gepek, žena napravi sendviči, deca spavaju pozadi i teraš. A sad ovoj leto će si sednem s digitron pa će krenem: koliko gorivo, koliko putarine, pa se pitujem: što će potrošim do Srbiju za kompletan put, mog si kupim polovan auto za tej pare!“
Ipak, kako kaže, jedno se nije promenilo:
„Ma mogu oni da dignu cenu koliko hoće, ja će opet da si sednem i da si idemo. Kad me povuče Vranje, nema pare koje će me zaustaviv… samo ću malo poviše da psujem usput.“
nastavak na sledećoj strani
U srcu naše dijaspore postoje firme na koje možemo da se oslonimo. TRANSAM IDF je upravo takav partner – dokaz
