Studija koju je objavila Pariska radionica za urbanističko planiranje (Apur) otkrila je ozbiljan rizik u slučaju prekida u lancima snabdevanja Pariza: zalihe hrane dovoljne su za samo pet do sedam dana. Studija, predstavljena 29. oktobra, deo je šire strategije otpornosti koju je pokrenula Gradska skupština Pariza 2022. godine, sa ciljem da identifikuje krizne scenarije, kao što su prirodne katastrofe, blokade puteva ili železnica, prenosi BFM TV.
Nedostatak skladišnog kapaciteta za milione Parižana
Apur je procenio da je, kako bi se prehranjivala populacija od oko 2,1 miliona Parižana, potrebno osigurati najmanje 3.090 tona hrane svakog dana, što znači 6,5 miliona obroka. Istraživanje je takođe otkrilo koliko su trenutne zalihe ograničene. Izvori snabdevanja Pariza oslanjaju se na tri glavna kanala:
- Individualne kućne zalihe – Parižani imaju između 1,5 i 5 dana rezervi.
- Trgovine i kolektivne kuhinje – mogu da pokriju dva dana potreba.
- Logistička skladišta hrane – takođe obezbeđuju oko dva dana zaliha.
Zamenica gradonačelnika Pariza, Penelope Komites, navodi da je kriza sa COVID-19 jasno ukazala na ranjivost grada, kada su osnovne namirnice poput testenina i toalet papira bile na ivici nestašice. Ovi podaci su potvrdili koliko je važno preći sa trenutnog sistema, baziranog na stalnom protoku proizvoda, na sistem koji predviđa krizne zalihe.
Strategija za autonomiju od 100 dana: Skladišta i nova infrastruktura
Kako bi se Pariz bolje pripremio za buduće krizne situacije, gradske vlasti razmatraju različite scenarije, uključujući postizanje autonomije u zalihama hrane za 100 dana. U planu je i identifikacija potencijalnih lokacija koje bi mogle poslužiti kao skladišta hrane, poput napuštenih parkirališta. Takođe, u razmatranju je projekat „Rungis bis“ – novo skladište hrane severno od Pariza, koje bi služilo kao dodatna baza za distribuciju ukoliko bi recimo, poplava reke Sene odsekla deo grada.
Arhitekta Aleksandre Labas, direktor Apura, ističe da je Pariz izgubio značajan deo svojih skladišnih kapaciteta, što je dodatno povećalo zavisnost grada od lanaca brze distribucije. Kao primer, spominje eliminaciju skladišnog prostora u nekadašnjoj industrijskoj oblasti Grands Moulins, što je smanjilo kapacitete Pariza za skladištenje velikih količina hrane.
