Iako bi prirodno mogao da traži penziju, Kristijan veruje da je i dalje potreban njegovim pacijentima, u njegovom departmanu koji se postepeno pretvara u medicinsku pustinju i gde su lekari sve ređi.
„To je više socijalni rad nego medicinski. Uglavnom se radi o papirologiji“, kaže on. Uglavnom njegovi pacijenti dolaze da ga vide radi obnavljanja recepata, a doktor prati tehnologije, pa je takođe započeo i telekonsultacije.
https://ssup.fr/prevoz-pokojnika-i-pogrebne-usluge-milenkovic-co/
2020. godine, dok je Francuska bila pogođena sa nekoliko uzastopnih talasa Kovid-19 i zatvorena, Kristijan, pobožni katolik, i dalje je bio na prvoj liniji fronta brinući o jednom staračkom domu u kome su katolički vernici. „U početku nismo bili vakcinisani, nismo imali maske, imao sam sreće što ga nisam uhvatio“, rekao je on.
„Tokom rata su me Nemci angažovali za epidemiju tifusa. Imali smo modifikovane gas maske, mnogo smo naoružaniji za ovu epidemiju“, ponovo upoređuje ovaj stogodišnjak.
Kako bi pozdravio ovu izuzetnu dugovečnost uprkos padu prošle godine koji ga je u velikoj meri oslabio, Kristijan je ovog utorka primio počast Reda lekara, Saveta departmana Val de Marne. A na pitanje o tajnama takve dugovečnosti, doktor ostaje prilično neodređen.
„Oh, nema tajni. Uvek sam jeo malo u bilo koje vreme, skoro uvek radim dve stvari u isto vreme“, zaključuje on.