Tiho, u podnožju mosta, spušta se u vodu, a visoko, sa crnih krovova na crne krovove, diže se u nebesa. Sav šumi. Kiša, beskrajna kiša drhti nad njime, kao da je sav uvezan u tanane, mokre niti vode što obavija ceo svet. Drhti, ljulja se, odbleskuje. Gubi svoju tvrdoću i sav se pretvara u senke, što se ljuljaju u kiši. Tako je beskrajan, a tako je lak, kao da je sazidan od karata, zapisao je o Gradu svetlosti Miloš Crnjanski, u svojim putopisima „Pisma iz Pariza“, piše portal Nezavisne novine.
O gradu ljubavi, mode, najfinijih parfema, kroasana i vrhunskih francuskih vina, gradu umetnosti i fascinantnih građevina. O velelepnom Parizu.
Od prelepih balada Edit Pjaf pa do emotivnih oda Parizu Iva Montana, Francuska je dala neke od najboljih lirski nadahnutih muzičkih dela, pružajući odiseju kroz barove i kafiće Pariza. A baš u nekom od pariskih kafea dok vaša čula uživaju u mirisnim i toplim kroasanima i kafi (za koju ćete izdvojiti od tri, pa i do sedam evra) i dok u žamoru naslućujete note neprevaziđenih dela francuske muzičke tradicije – šansone – u izvođenju ovih velikih umetnika, započnite svoju priču u vanvremenskom gradu.
Malo je gradova za koje se može reći da su bili centar istorije kao što je to Pariz. Rimske, engleske, pruske i nemačke armije držale su ga pod opsadom, dok su kraljevi, komune i vladari padali, a revolucije se odigravale. Vođeni ovim saznanjem u pohod na glavni i najveći grad Francuske, grad koji se diči lepotom reke Sene možete krenuti od Palate invalida.
Ova barokno-klasicistička građevina obuhvata i crkvu sa kupolom, a podignuta je po nalogu Luja XIV u periodu od 1679. do 1708. godine, dok je njena primarna funkcija bila zbrinjavanje vojnika ranjenih tokom ratova koje je Francuska vodila.
Može se reći da su svi oni delili dom sa najvećim vojnikom Francuske, Napoleonom Bonapartom, čije telo počiva u sarkofagu od crvenog porfira na zelenom granitnom postolju, a smešten je ispod pozlaćene kupole, jedne od najimpresivnijih u svetskoj arhitekturi.
nastavak na sledećoj stranici