Pariz je bio spasen od najezde i danas se u bazilici svaki dan održava sveta misa za duše poginulih u francusko-pruskom ratu. Spuštajući se ulicom od bazilike naići ćete na niz suvenirnica, te u njima pazariti podsetnike na putovanje – za magnete treba izdvojiti tri evra ili više, a za male snežne kugle sa motivima grada od 4,5 evra pa naviše.
Kada ste obavili i ovu dužnost turiste, dalje se ulicom spustite i do poznatog kabarea „Moulin Rouge“, centra francuskog plesa kan-kan koji ima živ i vrlo brz ritam, veoma je izazovan, a plesači moraju da pokažu agilnost koja se graniči s akrobatikom. Za karte za jednu kabaretsku predstavu potrebno je izdvojiti 100 evra.
I ne, ovo nije sve što putnici namernici mogu videti u Parizu – o Parizu se ispisani tomovi knjiga i članaka, i opet nije sve rečeno: svakako treba obići utvrđenja umetnosti, muzeje „Luvr“, „Orsej“, „Versaj“ (koji zaslužuju zasebnu reportažu), operu „Garnier“, pariski Panteon, Latinsku četvrt…
Kiša koju Crnjanski spominje na početku priče neumorno je padala prvih dana marta kada smo pohodili ovaj grad, a napustili smo ga noću uz stihove pesme „Pariz noću“ Žaka Prevera: „Tri šibice kresnuh u noći, prvu da ti vidim lice, drugu da ti vidim oči, poslednju da ti vidim usta. Onda pomrčina da se svega sećam, dok te u naručju svome stežem srećan“.
Katedrala Notr Dam, biser arhitekture, izgrađena je u gotičkom stilu na ostrvu Site na reci Seni. Legenda kaže da je u 12. veku pariski biskup imao viziju o najlepšoj katedrali, koju je tad i nacrtao u blatu gradilišta budućeg hrama, na mestu srušene stare crkve. Sredinom 13. veka izgrađeni su tornjevi, dok je cela katedrala dovršena sredinom 14. veka. Tokom istorije bila je uništavana i pljačkana, a u 19. veku počela je restauracija, najviše zahvaljujući romanu „Zvonar Bogorodičine crkve“ Viktora Igoa.
Portal „Svi Srbi u Parizu“ nastavlja sa objavljivanjem korisnih informacija za naše ljude u Francuskoj. Ovog puta, napravili smo listu
