Pariz u opsadnom stanju: Produžen policijski čas, trgovci sami unajmljuju obezbeđenje dok se prestonica sprema za novi talas nemira

Francuska prestonica ponovo se suočava sa vanrednim merama bezbednosti i atmosferom duboke strahove i neizvesnosti. Policijska prefektura Pariza zvanično je saopštila da se policijski čas, koji je već na snazi tri uzastopne noći, produžava i važiće sve do ponedeljka ujutru, 26. oktobra.

Ova mera direktno pogađa kritične zone u samom srcu grada — Trg Republike (Place de la République) i kvart Šatle (Châtelet – Les Halles), gde je kretanje građanima potpuno zabranjeno u periodu od 23.00 do 06.00 časova.

Zabranjene zone, kašnjenje odluka i pravna sporenja

Odluka o produžetku policijskog časa i blokadi javnog prostora dolazi kao direktna reakcija na masovno nasilje, vandalizam i sukobe koji su eskalirali tokom i nakon velikih demonstracija 17. oktobra.

Središnji deo Trga Republike i kompletan prsten oko čvorišta Šatle ostaju pod potpunom blokadom policijskih snaga. Pored policijskog časa, na snazi su i dalje oštre zabrane bilo kakvog okupljanja i protestovanja u blizini ključnih državnih institucija i objekata od nacionalnog značaja.

Takođe, odluka vlasti pratila je i pravna polemika:

• Kašnjenje u objavi: Policijska prefektura je novu naredbu objavila izuzetno kasno, tik pre 20.00 časova, što je među građanima stvorilo kratkotrajnu iluziju da prekid zabrane stupa na snagu.

• Pritisak pravosuđa: Administracioni sud u Parizu naložio je prefektu da sve naredbe o policijskom času moraju biti zvanično objavljune najmanje 12 sati pre nego što stupe na snagu, kako bi se izbeglo kršenje prava građana na informisanost.

Vlasti poručile trgovcima: „Sami zaštitite objekte i angažujte privatno obezbeđenje”

Dok se državne i specijalne policijske snage primarno koncentrišu na obezbeđivanje državnih objekata, saobraćajnih čvorišta i sprečavanje napada na institucije, vlasnici lokalnih radnji, ugostiteljskih objekata i trgovinskih lanaca prepušteni su sami sebi.

Zbog razmera nemira i procene da policija neće moći da fizički pokrije svaki izlog u zonama protesta, državne i lokalne vlasti uputile su zvaničan apel trgovcima i privrednicima da sami preduzmu sve preventivne mere. Od vlasnika lokalnih radnji i preduzeća zatraženo je da:

1. Ojačaju fizičke barijere: Postave zaštitne rešetke, šperploče i drvene barikade preko staklenih izloga duž trase najavljenih demonstracija.

2. Angažuju privatno obezbeđenje: Unajme dodatne privatne firme za obezbeđenje objekata koje bi dežurale tokom noći i sprečile upade pljačkaških grupa.

3. Uklone mobilne objekte: Sklone letnje bašte, terase i sve predmete ispred objekata koji bi se mogli iskoristiti za paljevine ili prepreke na ulici.

Ovakav poziv izazvao je ogorčenje među trgovcima, koji ističu da izdvajaju visoke poreze za javnu bezbednost, a prisiljeni su da plaćaju hiljade evra privatnim agencijama kako bi sačuvali svoju imovinu od uništenja.

Tehnologija u službi protesta: Ekspanzija aplikacije „Bitchat”

Jedan od najzanimljivijih fenomena uoči novih demonstracija jeste masovno prelazak demonstranata na alternativne vidove komunikacije. Aplikacija za razmenu poruka Bitchat zabeležila je meteorski uspon u Francuskoj, zauzevši ubedljivo prvo mesto po broju preuzimanja u kategoriji društvenih mreža, dok se nalazi u samom vrhu ukupnih preuzimanja na App Store i Google Play Store platformama.

Kako funkcioniše Bitchat?

Glavna prednost ove aplikacije jeste u tome što radi bez internet mreže i mobilnog signala. Poruke se prenose direktno sa telefona na telefon putem Bluetooth protokola, stvarajući neprekidni decentralizovani lanac. Ova tehnologija onemogućava policiji i operaterima da ometanjem signala ili prekidom interneta blokiraju komunikaciju među demonstrantima.

Na društvenim mrežama masovno se deli poziv učesnicima sutrašnjih protesta da preuzmu Bitchat kako bi koordinisali kretanje na terenu i izbegli policijske obruče.

Dilema građana: Biti ili pobeći iz prestonice?

Uoči „Dela II” masovnih socijalnih protesta, koje organizuju studentske organizacije, sindikat CGT i koordinacija Žutih prsluka, stanovnici Pariza koji žive na samoj trasi manifestacije preživljavaju prave drame.

U kvartovima poput Bulevara Bošarše (Boulevard Beaumarchais) i Trga Bastilja (Place de la Bastille), ulični razgovori stanara svedeni su na jedno pitanje: „Ako nam zapale zgradu, šta ćemo da radimo?”

• Egzodus iz prestonice: Veliki broj građana koji ima mogućnost odlučio je da spakuje kofere i napusti Pariz na vikend kako bi izbegao potencijalni oružani sukob na ulicama i suzavac.

• Zaključavanje u stanovima: Oni koji nemaju gde da odu, spremaju se za potpunu izolaciju. Kupuju zalihe hrane, barikadiraju ulaze u zgrade i planiraju da „preleže” vikend iza spuštenih roletni, u strahu od širenja požara sa ulica na stambene objekte.

Pariz sutrašnji dan dočekuje u potpunoj blokadi, pod pritiskom tehnološki organizovanih demonstranata, iscrpljene policije i građana koji gube poverenje u sposobnost države da ih zaštiti.