Što se tiče potrošača i prihvatanja ove alternative, čini se da ne ide sve baš tako glatko. Tek nekoliko država u svetu stidljivo radi na pilot-projektima. Tako je, u januaru ove godine, Izrael postao prva zemlja koja je odobrila prodaju laboratorijski uzgojenog goveđeg mesa. Nekoliko meseci kasnije u Holandiji je organizovana prva degustacija kobasica od kultivisanog mesa. Proizvođač, tamošnja startap kompanija, prva je u Evropskoj uniji koja je organizovala ovaj nesvakidašnji kulinarski događaj, nakon što je u aprilu novi proizvod odobrila nova komisija za procenu bezbednosti u Holandiji.
U julu prošle godine meso uzgojeno iz ćelija životinja i zvanično je postalo deo prehrambenog sistema u SAD, kada je američko ministarstvo poljoprivrede prvi put odobrilo proizvodnju i prodaju mesa iz laboratorije dvema kompanijama. Jednu od njih godinama finansira i Bil Gejts, slobodno se može reći glavni promoter veštačke šnicle u svetu.
Kako je najavljeno, potrošačima će ovi proizvodi biti najpre nuđeni kroz partnerske restorane, a tokom „probnog” perioda plan im je da povećaju proizvodnju piletine i da se prošire i na govedinu s većim sadržajem masti.
Podsetimo, Italija je država koja je prva izgovorila veliko ne bilo kakvim novotarijama koje bi ugrozile tradicionalnu proizvodnju mesa u toj zemlji. Potom je objavljeno i da su Beč, Pariz i Rim, zajedno s još devet zemalja EU, spremni da tvrde da meso uzgajano u laboratoriji predstavlja „pretnju pravim metodama proizvodnje hrane”.
U belešci koja je procurila u javnost navodi se da laboratorijski uzgajano meso „ne predstavlja održivu alternativu primarnoj proizvodnji na farmama” i da postavlja etička, ekonomska, socijalna i zdravstvena pitanja koja su „ključna za buduće društvo”. Ovaj stav podržale su Češka, Kipar, Grčka, Mađarska, Luksemburg, Litvanija, Malta, Rumunija i Slovačka.
Trenutno u Evropi ne postoji ćelijsko meso, a odobrenje posle procene može dati samo Evropska agencija za bezbednost hrane prema odredbama takozvane Uredbe o novoj hrani.