Pariz nije samo grad svetlosti, umetnosti i Ajfelove kule — za mnoge Srbe, on je prva i najvažnija tačka oslonca kada zakorače u nepoznato. Ova priča nije o romantici francuske prestonice, već o stvarnim razlozima: zajednici koja dočekuje, poslu koji čeka, podršci koja postoji i nadi koja se u Parizu, još uvek, čuva. Oni koji su već prošli tim putem, znaju: nije lako, ali je moguće. A oni koji tek dolaze, uglavnom dolaze tu — gde je teško, ali gde nisi sam.
Ako vas zanima gde Srbi prilikom dolaska iz Srbije grade svoj novi život u Francuskoj — i zašto ga ne grade u Provansi, Lionu ili Nici — pročitajte ovu priču. Nije samo informativna. Ona je i istinita.
Kada Srbi odluče da napuste svoju zemlju i započnu novi život u Francuskoj, prva destinacija na koju pomisle gotovo uvek je — Pariz. Ili još preciznije, šire gradsko područje Pariza koje obuhvata desetine opština u kojima pulsira svakodnevni život različitih zajednica, među kojima je i ona srpska. Zašto baš Pariz? Šta ovaj grad, osim Ajfelove kule, nudi Srbima koji traže sigurnost, posao, obrazovanje i dostojanstven život?
Veze Srba i Francuske imaju duboke korene. Još od Prvog svetskog rata, kada su dve zemlje bile saveznici, uspostavljene su jake kulturne i političke veze koje su ostavile traga i u kolektivnom pamćenju. Mnogi Srbi su već u prvoj polovini 20. veka emigrirali u Francusku, a veliki talasi usledili su tokom 60-ih i 70-ih godina, kada je Jugoslavija imala sporazume o radnoj snazi sa Zapadom. Poseban talas dogodio se tokom 90-ih godina, tokom ratova i raspada SFRJ.
Oni koji su došli ranije, ostali su i stvorili temelje – porodice, zajednice, crkve, udruženja. Novi emigranti, prirodno, gravitiraju tamo gde već postoji podrška, jezik, i “nevidljiva mreža” koja olakšava dolazak i snalaženje.
Pariz je ekonomski centar Francuske i jedna od najvažnijih metropola Evrope. Srbi koji dolaze najčešće tragaju za poslom, a ovde je ponuda najraznovrsnija – od građevine, preko ugostiteljstva, do visokih tehnologija. Mnogi rade kao tesari, moleri, vozači, kuvari, ali i inženjeri, IT stručnjaci, lekari i naučnici.
U predgrađima Pariza postoji visok nivo “neformalnog tržišta rada” u kojem su Srbi cenjeni kao vredni, pouzdani i sposobni. Mnogi se zaposle i pre nego što legalizuju svoj boravak, upravo zahvaljujući toj reputaciji u određenim krugovima.
nastavak na sledećoj strani
Firma za prevoz robe Dejana Stanojevića već dugo godina posluje na relaciji Francuska-Srbija-Francuska. Prevoz carinske i bescarinske robe (bela tehnika,