Povodom Međunarodnog dana starijih osoba, Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je alarmantne podatke o starosnoj strukturi u našoj zemlji: u Srbiji trenutno živi 1.499.355 osoba starijih od 65 godina, što čini čak 22,9 odsto, odnosno više od jedne petine ukupne populacije.
Prosek godina u Srbiji premašio je 43,8 godina, čime se naša zemlja svrstava u sam vrh najstarijih nacija ne samo u Evropi, već i u svetu.
1. Domaći profil seniora: Od digitalne pismenosti do doktorata
U grupi građana starijih od 65 godina žene čine značajnu većinu — ima ih 852.081 u odnosu na 647.274 muškarca. Iako je 90,4 odsto pripadnika ove populacije van radne snage, radno je angažovano 9,3 odsto starijih (14 odsto muškaraca i 5,8 odsto žena).
Obrazovni status i nesvakidašnji entuzijazam: Visoko obrazovanje ima 17,7 odsto seniora (21,8% muškaraca i 14,5% žena). Posebno je zanimljiv podatak da je u tekućoj školskoj godini 34 starijih osoba upisalo fakultet, pri čemu se njih 13 opredelilo za doktorske studije (11 muškaraca i dve žene).
Digitalna transformacija trećeg doba: Gotovo dve trećine starijih (66,9%) starosti između 65 i 74 godine aktivno koristi internet, dok računare koristi trećina (32,7%).
Očekivani životni vek: Prema procenama RZS-a, osoba koja napuni 65 godina u proseku može očekivati da živi još 16,6 godina, od čega 11,8 godina u dobrom zdravlju.
2. Globalni kontrast: Evropa u „sedom cunamiju“, Afrika u demografskoj ekspanziji
Demografska slika Srbije održava širi, poražavajući trend Evropskog kontinenta koji se decenijama bori sa dramatičnim padom nataliteta i starenjem populacije, dok se nasuprot njemu nalazi afrički kontinent sa izuzetno mladim stanovništvom.
Evropa: Krizna zona i nedovoljan natalitet
Da bi populacija ostala stabilna bez migracija, potrebna je stopa fertiliteta od 2,1 deteta po ženi. Evropski prosek iznosi skromnih 1,46:
Srbija (~1,63) se nalazi malo iznad proseka Evropske unije, ali i dalje znatno ispod granice proste reprodukcije.
Italija, Španija i Nemačka beleže najkritičnije brojke u Evropi sa prosekom starosti koji prelazi 45–47 godina i stopom fertiliteta koja je u nekim regijama pala ispod 1,2.
Afrika: Najmlađi kontinent sveta
Potpuno suprotan demografski usud ima Afrika, gde se nalazi više od 30 najmlađih populacija planete:
Niger drži svetski rekord sa stopom fertiliteta od preko 6,7 dece po ženi i prosečnom starošću stanovništva od svega 15,1 godinu.
Zemlje poput Somalije, Čada i Demokratske Republike Kongo beleže prosečno od 5 do 6 dece po ženi, a više od polovine njihovog stanovništva čine deca i mladi mlađi od 18 godina.
Ekonomske i društvene posledice
Nacionalni pokazatelji u Srbiji ukazuju na ozbiljne izazove sa kojima će se u narednim decenijama suočiti penzioni i zdravstveni sistem. Dok se Evropa bori sa nedostatkom radne snage i sve većim opterećenjem budžeta za negu starih, Afrika se suočava sa izazovom kako da obezbedi obrazovanje i radna mesta za stotine miliona mladih ljudi.
Ukoliko se postojeći negativni trendovi nastave, Srbija će do sredine veka izgubiti više od pola miliona stanovnika, pri čemu će svaka treća osoba biti u penzijskom dobu.
