Danas se ružno voće i povrće vraća zahvaljujući nekoliko nezavisnih inicijativa, poput brenda Nous ili BeneBono, online prodavnice prehrambenih proizvoda specijalizovane za borbu protiv otpada. Potonji se ponosi time što je uštedeo 4.700 tona voća i povrća koje su tradicionalni kanali distribucije odbacili od 2020.
„Nije lako promeniti mentalitet velikih trgovaca gurajući kriterijume lepote želeći da udovolje potrošačima, za koje je izbor snažno fokusiran na vizuelni aspekt, oblike i nedostatke“, objašnjava Marie Estangoy, odgovorna za kupovinu voća i povrća u BeneBonu. „Ali mi se oslanjamo na pristup cenama da bismo ubedili potrošače, nudeći cene od 5 do 35% jeftinije nego u masovnoj distribuciji, u zavisnosti od nedostataka voća i povrća“.
Ove inicijative ubeđuju ekološki svesnu javnost, koja borbu protiv rasipanja hrane čini gotovo militantnim činom, a za koje se pogrešno oblikovano voće i povrće percipira kao boljeg ukusa i boljih nutritivnih kvaliteta.
I pored svega, oni ne mogu da apsorbuju 100% otpada jer se određeno ružno voće i povrće trenutno ne može legalno prodavati.
Voće i povrće je u stvari regulisano evropskim standardima. Opšte pravilo je da su „neoštećeni, zdravi, čisti i bez parazita“.
Međutim, za njih deset, među najkomercijalnijima, kao što su jabuke, paradajz, pa i kivi, važe specifična pravila. Ovo su u suštini pravila kalibracije. Na primer, da bi bila tržišna, jabuka mora biti najmanje 90 grama ili 60 mm u prečniku (sa 10% margine tolerancije).
nastavak na sledećoj stranici
Već više od osam godina, u jednom od predgrađa Pariza, postoji restoran „Balkan Express“, mesto gde se okupljaju ljudi sa
