Kritičari ovih standarda optužuju ih da su apsurdni, a evroskeptici često iznose argument da optužuju Evropu za ekstremnu birokratiju. Slučaj banane, koja mora biti najmanje 14 cm dugačka i 27 mm široka, izneo je Boris Džonson u kampanji za Bregzit 2016. godine (ali je ovaj drugi tvrdio da je zakon nametnuo specifičan oblik banani, šta nije u redu). „Tačno je da nas ova stroga pravila ponekad blokiraju, i mogu izgledati pomalo apsurdno kada znamo, na primer, da breskve moraju biti određene veličine, u određenim mesecima u godini…“, žali Marie Estangoy. „Cilj je i dalje da se regulišu poljoprivredne prakse kako bi se izbegle zloupotrebe i obezbedio dovoljan kvalitet za potrošače“, kaže ona.
Zaista su ovi standardi opravdani na evropskom nivou. Ovi kriterijumi veličine i kvaliteta služe za standardizaciju ovih proizvoda kako bi se odredila njihova cena na tržištu. U globalizovanoj ekonomiji, ovo omogućava pravedniju konkurenciju.
Ali ako je ovo pravilo korisno u uvozu-izvozu, to je manje na lokalnom nivou, gde zabrinutost u pogledu kupovne moći, rasipanja hrane i naknade poljoprivrednika postaje sve značajnija.
Toliko da je Evropska unija u procesu uklanjanja onoga što neki vide kao višak standarda. Od 1. januara 2025. ovi će nestati delimično.
Proizvođači će moći direktno da prodaju svo svoje voće i povrće, čak i ono ružno, pa čak i ono koje ne poštuje pravila veličine (ova pravila će ipak ostati u masovnoj distribuciji i kada postoji posrednik između proizvođača i kupca). Rešenje za potrošače koji žele da kupuju jeftinije voće i povrće, a istovremeno se bore protiv otpada i izbegavaju finansijske gubitke za proizvođače.
Sa ciljem da omogući našim ljudima u Francuskoj da ostanu u kontaktu sa svojim jezikom, kulturom i dešavanjima iz domovine,
