Kao odgovor na tranziciju, Eva je izjavila da je njen proces sada postao stvarnost, zahvaljujući podršci koju je dobila od medija i javnosti. Istakla je da njen cilj nije samo lični, već i da pruži podršku onima koji se osećaju nesigurno u vezi sa sopstvenim identitetom. Kroz ovu izjavu, Eva Son-Forget poziva na veću toleranciju i slobodu u izboru rodnog identiteta, naglašavajući da je njen lični proces tranzicije korak ka stvaranju društva koje poštuje različite identitete.
Iako se njena tranzicija nije srela sa odobravanjem svih članova porodice, koji su čak pokrenuli proces prinudne psihijatrizacije, Eva nastavlja da živi svoj život prema sopstvenim pravilima i snovima. Ona smatra da je njeno iskustvo značajno za sve koji nisu u mogućnosti da žive autentično, i poziva društvo na veće razumevanje i prihvatanje različitosti.
Njena priča izaziva veliko interesovanje, jer otkriva kako društvo i politika mogu oblikovati, ali i podržati, lične izbore, naročito kada su u pitanju sloboda identiteta i rodna tranzicija.