Danas se navršava 90 godina od atentata na kralja Aleksandra Karađorđevića, koji je tragično izgubio život 9. oktobra 1934. godine u Marselju. Povodom ovog značajnog jubileja, komemoracije u znak sećanja na kralja Aleksandra održaće se danas u Marseju i u subotu, 12. oktobra, u 11 časova ispred spomenika kralju Aleksandru i kralju Petru I u Parizu.
„Neizmerna, u istoriji besprimerna, u mašti neshvatljiva i nezapamćena katastrofa pogodila je jugoslovenski narod. Najveći sin naše nacije, tvorac i neimar moćne i ujedinjene Kraljevine Jugoslavije, naš omiljeni i ljubljeni vladar, nj. v. kralj Aleksandar pao je naglo i neočekivano kao uzvišena žrtva jednog tragičnog udesa nemilostive sudbine. U trenutku kada je praćen u mislima od vaskolikog jugoslovenskog naroda, stupio na tle savezničke i prijateljske Francuske kao nosilac i vesnik jedne lepše budućnosti mira i sloge među narodima, demon u ljudskom obliku sa jezovito zločinačkim cinizmom uništio je neprocenjivo dragoceni život velikog vladara, u koga su u tome času bile uperene oči cele Evrope i od koga su očekivali značajna i sudbonosna dela za obezbeđenje mira u svetu.“
Ovako je počeo tekst „Tragična smrt našeg kralja“ kojim je dnevni list Vreme obavestilo javnost o ubistvu jugoslovenskog vladara Aleksandra Karađorđevića u Marselju 9. oktobra 1934, pre tačno 90 godina, prenosi Telegraf nauka.
Prema prvim izveštajima atentator je bio Petrus Kalemen, rođen u Zagrebu 1899. Međutim, brzo se ispostavilo da je pasoš koji je atentator, koga je masa linčovala, imao lažna dokumenta. Kasnije se pokazalo da je reč o Veličku Dimitrovu Kerinu iz bugarskog sela Kamenica poznatijem po pseudonimu Vladimir Černozemski, bugarskim teroristom i pripadnikom VMRO.
nastavak na sledećoj stranici