U slučaju koji je potresao čitavu Francusku i ogolio duboke društvene i bezbednosne rane, istražne sudije donele su istorijsku odluku: jedanaestorica optuženih za svirepo ubistvo 16-godišnjeg Tome Perotoa odgovaraće pred sudom uz tešku otežavajuću okolnost – rasizam usmeren protiv „bele rase i francuske nacije“.
Ova odluka epilog je višemesečnog pravnog rata između istražnih sudija i Tužilaštva u Valansu, koje je uporno pokušavalo da odbaci motiv rasne i nacionalne mržnje. Tužilac je tvrdio da su svedočenja o uvredama na račun Francuza i belaca „neodređena i kontradiktorna“, dok su osumnjičeni sve poricali. Međutim, sudije nisu poklekle pred pritiscima – uvažile su dokaze porodice stradalog mladića i zvanično potvrdile da se zločin dogodio iz mržnje prema francuskom narodu i njegovom identitetu.
Tragedija se odigrala u noći između 18. i 19. novembra 2023. godine, kada je grupa mladića iz problematičnog kvarta La Monnaie u mestašcu Roman sir Izer upala na tradicionalni seoski „Zimski bal“ u Krepolu. Sa isukanim noževima napali su lokalnu omladinu. Četiri osobe su teško povređene, dok je mladi Toma Peroto, 16-godišnji srednjoškolac i strastveni ragbista, podlegao povredama na putu do bolnice.
Povodom ove odluke oglasila se i gradonačelnica Roman sir Izera, Mari-Elen Toraval:
„Pozdravljam odluku istražnih sudija koji su, nasuprot zahtevima tužilaštva, zadržali otežavajuću okolnost antibelog i antifrancuskog rasizma. Činjenice, sve činjenice. Istina, čitava istina.“
Jedanaestorici optuženih sudiće se pred Specijalnim sudom za maloletnike, s obzirom na to da je najmanje jedan od napadača u vreme zločina bio maloletan, dok će dvanaesti odgovarati za oružano nasilje. Iako optuženi imaju pravo na žalbu pa se početak suđenja očekuje za nekoliko meseci, ova odluka ostaje ključni korak u borbi za pravdu, čuvajući uspmenu na stradalog Tome i dostojanstvo francuskog naroda.
Francuski predsednik Emanuel Makron obratio se javnosti u trenutku rastućih geopolitičkih tenzija i rekordnog poskupljenja goriva. Tokom prvog velikog televizijskog intervjua još od juna 2024. godine, predsednik Francuske govorio je o bezbednosnim rizikom u Evropi, ekonomskoj krizi, porezima, kao i o predstojećim predsedničkim izborima. Samo sedam meseci pre kraja svog mandata, Emanuel Makron je u
Povodom zvanične posete pape Lava XIV Parizu u petak 25. i subotu 26. septembra, Policijska prefektura donela je odluku o zatvaranju dvadesetak stanica metroa iz bezbednosnih razloga. Uprkos izmenama i preusmeravanju pojedinih autobuskih linija, celokupan transportni sistem biće pojačan za 10%, uz angažovanje 1.300 dodatnih radnika i pripadnika obezbeđenja – po modelu primenjenom tokom Olimpijskih
Zdravstvene službe u Francuskoj (Santé publique France) zabeležile su u proteklim nedeljama širenje novog epidemijskog talasa Covid-19. Analizom otpadnih voda na 54 mjerne stanice širom zemlje uočeno je stalno povećanje prisustva virusa u poređenju sa podacima od pre dve nedelje. Profesor Antoan Flajo (Antoine Flahault) ističe da je još teško predvideti razmere i uticaj ovog
NjUJORK — Tokom svog poslednjego obraćanja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u svojstvu šefa države, francuski predsednik Emanuel Makron održao je jednočasovni govor u kom je pregladao ključne globalne izazove. Pozivajući svetske lidere na odbranu međunarodnog prava, Makron je upozorio na opasnost od povratka „zakona džungle“, osudio barbarizam savremenih sukoba i izneo direktne kritike na račun
U poslednje vreme se u francuskoj javnosti mogu čuti sve više oni koji govore o etničkoj, kulturalnoj – sve u svemu demografskoj promeni koja strkturalno menja sliku francuskog naroda. Pre desetak godina kada se govorilo o „Velikoj zameni“ misleći na stanovništvo, zagovorinici ove teorije su nazivani rasistima. Međutim sve je više danas onih koji se
BREST / REN — Osumnjičeni za silovanje osmogodišnje devojčice u Brestu ostaje u pritvoru, nakon što je Apelacioni sud u Renu odbio njegovu žalbu na meru pritvaranja. Reč je o državljaninu Komora koji ilegalno boravi u Francuskoj i kojem je nakon hapšenja izdat zvaničan nalog za napuštanje teritorije (OQTF). Napad se odigrao krajem avgusta 2026.
Istočno krilo NATO saveza proživelo je noć pune pripravnosti. Litvanija, Poljska i Letonija hitno su podigle svoje ratno vazduhoplovstvo i stavile vazdušni prostor pod poostreni nadzor nakon uočavanja „neidentifikovanih objekata“ i potencijalnih pretnji povezanih sa ratom u Ukrajini. Dok aerodrom u Vilnjusu govori o „hibridnom napadu iz Belorusije“, na zapadu kontinenta – a posebno u
Francuska javnost je malo iznenađujuće reagovala u vezi poslednjih događaja koji se tiču srpskog naroda. Kada govorimo o javnosti tu mislimo na većinu francuskih građana i na medije koji odstupaju od mejnstrima. Tako je Ratko Mladić za mnoge Francuze oficir koji je branio svoj hrišćanski narod od islamske pretnje a Hašim Tači zlikovac i zločinac.
Ekonomska slika u Parizu deluje zabrinjavajuće. Dok zvaničnici Evropske unije upućuju opomene zbog neodrživog trošenja, medijski naslovi sve češće postavljaju drastično pitanje: Da li se u Francuskoj ponavlja grčka dužnička kriza iz 2010. godine? Iako su brojevi u tabelama francuskog ministarstva finansija nepovoljni, makroekonomska analiza pokazuje da je situacija znatno složenija. Poređenje sa Grčkom otkriva
Širom Francuske protekle nedelje održani su masovni protesti protiv predloga zakona o pretpostavci zakonitog korišćenja oružja od strane snaga bezbednosti. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, blizu 50.000 ljudi okupljeno u više od stotinu gradova zahtevalo je hitno povlačenje ovog teksta iz procedure pre nego što stigne pred Senat. U senci šireg političkog previranja u Evropi
