Prema istraživanju IFOP-a, 46% muslimana moglo bi napustiti Francusku u slučaju pobede Marine le Pen

PARIZ — Poslednja istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj otvorila su duboke debate o budućnosti demografske, političke i društvene stabilnosti zemlje. Pitanje potencijalne pobede desničarskih opcija na predsedničkim izborima više nije samo predmet političkih sučeljavanja, već i okidač za potencijalne tekstonske poremećaje unutar francuskog društva.

Prema najnovijem istraživanju agencije IFOP za magazin Marianne, sprovedenom na izuzetno velikom uzorku od 9.689 ispitanika, čak 46% muslimana u Francuskoj razmatra napuštanje zemlje ukoliko na predsedničkim izborima pobedi Marin le Pen (Marine Le Pen).

Međutim, ovaj osjećaj političke nesigurnosti nije ograničen samo na jednu zajednicu — podaci pokazuju da ukupno 21% svih građana Francuske razmišlja o odlasku u egzil u slučaju trijumfa Nacionalnog okupljanja (Rassemblement National – RN).

Dodatno, istraživanje je osvetlilo i duboku krizu poverenja u državni aparat: unutar javnog sektora, 45% zaposlenih izjavilo je da je spremno na građansku neposlušnost i odbijanje sprovođenja zakona koje smatraju nepravednim. Ovaj procenat drastično raste među glasačima Žan-Lika Melanšona (Jean-Luc Mélenchon), gde čak 77% podržava ideju institucionalnog otpora.

Između egzila i građanskog otpora – nova realnost Francuske

Ugledni politički analitičari ističu da ovi rezultati ne predstavljaju samo prolazno nezadovoljstvo birača, već alarmantni signal duboke polarizacije i potencijalne paralize države.

1. Demografski i ekonomski potres: Dva scenarija egzila

Podatak da skoro polovine muslimanske populacije i osmina ukupnog stanovništva razmišlja o odlasku govori o dubokoj krizi legitimiteta političkog sistema. Ako bi se makar i manji procenat ovih najava ostvario, Francuska bi se suočila sa:

• Odliv radne snage: Odlazak stotina hiljada ljudi nepovratno bi pogodio radno intenzivne sektore, obrazovanje, medicinu i IT industriju ali bi sigurno rasteretio socijalna davanja.

• Globalnim narušavanjem reputacije: Francuska, kao istorijski simbol ljudskih prava i azila, rizikuje da u očima međunarodne zajednice postane podeljeno društvo nesposobno da integriše svoje manjine.

2. Kriza državnog aparata: Institucionalna blokada

Posebno zabrinjavajuća dimenzija istraživanja jeste raspoloženje u javnom sektoru. Kada 45% službenika najavi spremnost na neposlušnost, to ukazuje na to da bi eventualna vlast desnice mogla naići na unutrašnji otpor samog državnog aparata.

Podrška od 77% među levim glasačima za blokadu zakona nagoveštava da bi eventualna primena novih zakona o imigraciji i bezbednosti mogla dovesti do:

• Masovnih štrajkova i blokada administracije.

• Paralize pravosuđa i lokalnih samouprava.

• Duboke ustavne i pravne krize koja bi oslabila poziciju Pariza unutar Evropske unije.

Šta ovo znači?

Najnovije istraživanje IFOP-a pokazuje da predstojeći predsednički izbori u Francuskoj nisu samo borba za vlast, već suštinski test za opstanak dosadašnjeg društvenog ugovora. Bilo da se nezadovoljstvo manifestuje kroz „tihi egzil“ ili kroz direktan otpor unutar državnih institucija, jasna je poruka: Francuska ulazi u eru u kojoj će politička pobeda jedne opcije značiti duboku destabilizaciju celokupnog sistema.