Prevara poznata kao „bankarska mula“ postala je sve rasprostranjenija u Francuskoj poslednjih meseci. Kriminalci koriste ovu taktiku kako bi opravali prljavi novac, često povezan sa ilegalnim aktivnostima poput trgovine drogom. Prevara uključuje lažne bankovne transfere i obmane koje ciljaju na pojedince, posebno one koji su finansijski ranjivi, prenosi CNEWS.
Kako funkcioniše prevara?
Kriminalci koriste sledeći metod:
Lažni transfer: Počinilac izvrši bankovni transfer na račun žrtve.
Lažna greška: Žrtva dobija tekstualnu poruku u kojoj počinilac tvrdi da je transfer izvršen greškom i traži povraćaj novca.
Pritisak i manipulacija: Poruke koje slede često uključuju ekonomske podsticaje, kao što je obećanje provizije ako žrtva vrati manji iznos. Na primer, za transfer od 1.000 evra, prevaranti mogu ponuditi da žrtva zadrži 100 evra i vrati 900 evra.
Pranje novca: Povraćaj sredstava omogućava kriminalcima da prikriju tragove ilegalnog novca, dok žrtva postaje nesvesni saučesnik.
Prevaranti često ciljaju penzionere, nezaposlene ili druge finansijski ugrožene osobe, jer se smatra da su oni lakše podložni manipulaciji.
Mala revolucija stiže na terminale za plaćanje: klasične numeričke tipke za unos PIN‑a uskoro će postati gotovo suvišne. Korisnici koji poseduju biometrijsku platnu karticu više nemaju potrebu da unose svoj kod. Do juna 2024. oni su bili jedini koji nisu bili ograničeni limitom od 50 evra za beskontaktno plaćanje. Danas, ta mogućnost važi za sve
Francuska politička scena trese se dok vlada najavljuje najtvrđi obračun sa radom na crno u poslednjoj deceniji — a novi zakon protiv socijalnih i fiskalnih prevara već izaziva paniku među poslodavcima koji godinama funkcionišu “u sivoj zoni”. Tekst, usvojen u komisiji i danas pred poslanicima 5. maja, predstavlja ključni korak ka konačnom usvajanju i otvara
Prvi veliki testovi CDG Express voza, nove direktne železničke veze između pariske Gare de l’Est i aerodroma Roasi–Šarl de Gol, zvanično su počeli. Iako projekat kasni tri godine, puštanje u rad i dalje je planirano za 2027. godinu. Međutim, za naše ljude će i dalje biti prihvatljiviji sjajni PARGOBEL koji dođe do vas, pokupi vas
Avio‑kriza na Bliskom istoku se produbljuje, cene goriva skaču iz nedelje u nedelju, a sve više kompanija uvodi mere koje direktno pogađaju putnike. Kako se približava leto i sezona odlazaka naših ljudi u Srbiju, postavlja se pitanje: da li će i Wizz Air i Air Serbia krenuti istim putem kao Transavia, Ryanair i sada Volotea?
Svet tehnologije ostao je u šoku nakon što je humanoidni robot, razvijen od strane kineskog giganta Honor, pretrčao polumaraton u Pekingu za manje od 51 minut. Ovaj podvig nije samo sportski rezultat; to je jasna poruka celom svetu da Kina nezaustavljivo vodi u globalnoj trci humanoidne robotike. Dok su se mnogi smejali robotima koji plešu
Nakon Francuske, i Norveška je odlučila da preduzme radikalne korake u zaštiti mentalnog zdravlja najmlađih. Norveška vlada najavila je u petak, 24. aprila 2026. godine, nacrt zakona kojim se planira zabrana pristupa društvenim mrežama deci mlađoj od 16 godina. Ova mera ima za cilj da vrati deci „pravo na detinjstvo“ bez pritiska algoritama i ekrana.
Nakon deset godina na čelu jedne od najmoćnijih država sveta, Emanuel Makron je spreman da okači „političke rukavice“ o klin. Tokom zvanične posete Kipru i neformalnog samita lidera EU, francuski predsednik je u opuštenom razgovoru sa učenicima francusko-kiparske škole u Nikoziji podelio ekskluzivnu informaciju o svojoj budućnosti: nakon 2027. godine više se neće baviti politikom.
Bezbednosna situacija u francuskom gradu Brestu (Finistère) dostigla je kritičnu tačku nakon što je u nedelju, 19. aprila, četrnaestogodišnja devojčica ranjena usred porodičnog doma. Pucnjava iz ratnog oružja, koja se dogodila usred popodneva u naselju Lambezellec, ostavila je stanovnike u šoku i ponovo otvorila pitanje rata narko-bandi koji se preliva na nevine civile. Rafalna paljba
Upravljanje javnim sredstvima od strane gradske uprave Pariza ponovo je pod lupom javnosti. Oštra polemika izbila je na društvenim mrežama povodom subvencije dodeljene udruženju Art’R, čiji su performansi na pešačkim prelazima postali simbol onoga što kritičari nazivaju „rasipanjem novca poreskih obveznika“. Pogledajte na kraju ovog teksta snimak i videćete o čemu se radi. Šta je
Francuski ministar obrazovanja, Eduar Žefre (Edouard Geffray), pokrenuo je važnu debatu o ritmu školovanja, ističući da bi učenici srednjih škola trebali da počinju sa nastavom sat vremena kasnije. Gostujući na RMC-u, ministar je naglasio da bi ovo pomeranje značajno doprinelo boljem učenju i zdravlju adolescenata. Biološki ritam protiv školskog zvona Glavni argument za promenu je
