Ipak, prema INSEE-u, između 1996. i 2022. godine, prosečna ekvivalentna neto plata zaposlenih u privatnom sektoru porasla je za 14,1%, u stalnim evrima (tj. prilagođeno inflaciji), odnosno +0,5% godišnje u proseku. Detaljnije, plate radnika su u ovom periodu porasle za 16,3%, brže nego u ostalim socio-profesionalnim kategorijama (+11,2% za zaposlene, +3,4% za menadžere i +2,4% za srednje struke).
Tokom skorijeg perioda, između ekonomske krize 2008-2009. i 2021. godine, ekvivalentna neto plata sa punim radnim vremenom porasla je u proseku za 5,8% u stalnim evrima u privatnom sektoru, što je povećanje takođe ekvivalentno 0,5% u proseku godišnje. U istom periodu povećana je za 1,6% u državnoj službi, odnosno „samo“ +0,1% u proseku godišnje.
Da bismo bolje razumeli distribuciju plata u Francuskoj, još jedan pokazatelj je više otkriva: srednja plata. U 2021. godini iznosila je 2.010 evra neto mesečno za puno radno vreme, što znači da je polovina Francuza zarađivala manje, a druga polovina više.
20% niža od prosečne plate, „odražava veću koncentraciju plata na dnu distribucije“, objašnjava INSEE. Detaljnije, na dnu piramide plata svaki deseti zaposleni je zarađivao manje od 1.370 evra neto, dok je neto minimalna zarada na kraju 2021. godine iznosila 1.258 evra. Na drugom kraju raspodele, svaki deseti zaposleni je primao više od 4.010 evra. Što se tiče „superbogatih“, 1% najbolje plaćenih Francuza, njihova plata je dostigla više od 9.600 evra neto, ili oko osam puta više od minimalne zarade.
nastavak na sledećoj strani
Ako želite da na jednom mestu kupite kvalitetan građevinski materijal i sitne alate po najpovoljnijim cenama a onda i to
