Prema 21. izdanju Fiducijalnog bezbednosnog barometra koji proizvodi Odoka (oktobar 2021.), bezbednost je na drugom mestu među najvažnijim pitanjima za predsedničke izbore 2022. godine, iza kupovne moći i ispred imigracije, a prema istom istraživanju, više od osam od 10 Francuza (82%) navodi da će se bezbednosni predlozi računati u njihovim predsedničkim izborima. Međutim, trenutni odgovori na problem ne nailaze na veliki uspeh među stanovništvom: 62% Francuza smatra da je uspeh Emanuela Makrona u pogledu bezbednosti „loš“, 64% kaže da se „osećaju nesigurno“, a 74% % da su nezadovoljni borbom protiv kriminala (anketa Fiducial-Odoka objavljena u nedelju 6. februara u Le Figaru).
Kao što ste razumeli, ovde se ne radi o glupoj tvrdnji da solidarnost sa Ukrajinom mora da bude suspendovana dok svi trgovci drogom ne budu iza rešetaka, ili o slepom uspostavljanju hijerarhije situacija prema njihovoj težini, upoređivanju dva različita slučaja i minimiziranju obim ukrajinskog konteksta i sudbina rezervisanih za žrtve sukoba. Zaista, ovo drugo je u središtu odlučujućih geopolitičkih pitanja za budućnost našeg kontinenta, a prelazak praga nasilja koje doživljavaju Ukrajinci očigledno ne spada u razmere kriminala u određenim delovima Francuske.
Interes je da se shvati da bi za traženje mira u Evropi bilo neophodno da nađemo prvo u svojoj zemlji, zaključuje ovaj portal.
Dakle, ako su povratak mira u Ukrajinu i prihvat izbeglica u pograničnim zemljama neophodni, sukob ne sme da postane jedinstvena tema kampanje, mesec dana pre predsedničkih izbora, rizikuje da prikrije druge interese, posebno one u kojima je aktuelna vlada nemoćna.