Centralna banka Rusije pokušava da obuzda inflaciju podizanjem kamatnih stopa, koje sada iznose 21%. To čini ulaganja u projekte van vojnog sektora neisplativim. Ova politika izaziva zabrinutost među ekonomskim liderima, poput Sergeja Čemezova, direktora državne kompanije Rostec, koji upozorava da bi visoke stope mogle dovesti mnoge kompanije do bankrota.
Pritisak na državni budžet i iscrpljivanje rezervi
Ruski vojni budžet u 2024. godini usisaće čak 41% poreskih prihoda, dok država sve teže finansira javni deficit. Uprkos zvaničnoj proceni deficita od 1% BDP-a, eksperti upozoravaju na nepouzdanost zvaničnih podataka. Prema studiji Stokholmske škole ekonomije, ruska ekonomska statistika često služi kao propaganda režima.
Kako bi pokrila finansijske rupe, Moskva se oslanja na svoj suvereni fond. Likvidni deo ovog fonda prepolovljen je od početka rata i sada iznosi 54 milijarde dolara, što je samo 2,5% ruskog BDP-a. Stručnjaci procenjuju da bi ove rezerve mogle biti iscrpljene za godinu ili dve. U odsustvu stranih investicija, opcije vlade postaju ograničene, što bi moglo dovesti do prinudnog štampanja novca, sa rizikom pogoršanja inflacije i destabilizacije rublje.
nastavak na sledećoj stranici