Seuta kao ogledalo sloma evropske bezbednosti: Dokle će Brisel žrtvovati suverenitet radi političke korektnosti?

Španska enklava Seuta ponovo se nalazi pod opsadnim stanjem. Poslednji dramatični događaji – u kojima stotine mladih ljudi svakodnevno u uslovima guste magle i opasnih morskih struja pokušavaju da preplivaju do evropskog tla – ogolili su surovu realnost: granica Evropske unije u Severnoj Africi praktično ne postoji. Dok vlasti u Mursiji i Seuti vape za hitnom pomoći Madrida i traže proglašenje vanredne situacije zbog potpunog kolapsa kapaciteta za smeštaj maloletnika, reakcija zvaničnog Brisela ponovo se svodi na birokratsko odlaganje i jalove debate.

Ovaj poslednji talas više se ne može posmatrati kao izolovan humanitarni incident. To je duboki bezbednosni, socijalni i geopolitički izazov koji direktno ugrožava suverenitet jedne članice EU i dovodi u pitanje sposobnost Evrope da sačuva sopstvene granice.

Paradoks evropskih granica: Biometrija za legalne putnike, bezakonje u Seuti

Posebno dubok osećaj nepravde i apsurda izaziva poređenje standarda koje Brisel nameće na svojim zvaničnim graničnim prelazima u odnosu na ono što se dešava u Seuti.

Dok se od naših građana i svih regularnih putnika koji legalno ulaze ili izlaze iz Evropske unije zahtevaju rigorozne procedure – detaljne provere pasoša, skeniranje biometrijskih podataka, uzimanje otisaka prstiju i fotografisanje u okviru novih EES/ETIAS sistema – na granici u Seuti važe potpuno drugačija pravila. Ilegalni migranti bez ikakvih dokumenata, provera ili prethodne najave masovno upadaju na teritoriju Španije.

Ovakav kontrast dovodi do poražavajućeg zaključka: dok se pošteni građani i legalni putnici tretiraju uz maksimalan nadzor i birokratski pritisak, nad ilegalnim probojima spoljnih granica primenjuje politika gledanja kroz prste. Takav dvostruki aršin direktno urušava sam koncept vladavine prava i osnove evropske bezbednosti.

Pritisak na lokalno stanovništvo i slom sistema

Posledice ove politike ponajviše osećaju sami građani Seute. Grad sa nešto više od 80.000 stanovnika izložen je konstantnom pritisku na javne službe, zdravstveni sistem i lokalni budžet. Poseban problem predstavlja masovni priliv maloletnika bez pratnje (MENA), čiji su smeštajni kapacitati premašeni za više od 400 procenata.

„Granica koja se ne brani odlučnošću i zakonima prestaje da bude granica. Ona postaje samo neobavezujuća linija na mapi, a država koja ne kontroliše ulazak na svoju teritoriju gubi osnovni element svog suvereniteta.“

Geopolitička slagalica: Ko ima korist od destabilizacije Evrope?

Dok Evropa pokušava da shvati razmere novog talasa, u vojno-analitičkim krugovima sve češće se postavlja ključno pitanje: da li su ovi koordinisani pritisci na južne granice EU isključivo posledica siromaštva, ili neko iza kulisa namenskim „dizanjem ventila“ slabi evropsku kontinentalnu bezbednost?

1. Rabat i poluga ucene: Nije tajna da Kraljevina Maroko decenijama koristi migrantski pritisak kao polugu diplomatskog uticaja na Španiju. Čim između Madrida i Rabata dođe do nesuglasica, marokanska granična policija misteriozno „pusti pažnju“. Upotreba ljudskih života kao sredstva za dobijanje političkih i finansijskih ustupaka postala je proverena taktička opcija.

2. Ruski uticaj i Sahel: Širi kontekst ove krize seže dublje u afrički kontinent. Nakon serije državnih udara u pojasu Sahela (Mali, Niger, Burkina Faso) i istiskivanja zapadnog uticaja, primarnu ulogu u ovom regionu preuzele su ruske strukture (nekadašnji Vagner, danas Afrički korpus). Kontrola nad ključnim rutama krijumčarenja ljudi kroz pustinju daje spoljnim akterima mogućnost da po želji pojačavaju ili smanjuju migrantski pritisak ka Mediteranu. A možda slabu Evropu imaju kao ideju i konzervativne struje u SAD-u kako bi njeni istomišljenici došli na vlst u državama EU.

3. Stvaranje unutrašnjeg haosa: Cilj ovakvog hibridnog delovanja jeste jasan – preplaviti evropske države socijalnim i bezbednosnim problemima, produbiti političke podela unutar EU i skrenuti fokus i resurse Zapada sa ključnih geopolitičkih ratišta na sopstvene ulice.

Kako Evropa traži rešenje – i zašto ga ne nalazi?

Brisel u međuvremenu pokušava da reaguje kroz implementaciju novog Pakta o migracijama i azilu, kao i kroz pojačano finansiranje agencije Frontex. Predlažu se brže procedure na granicama, „mehanizmi solidarnosti“ za raspodelu migranata i novčane nadoknade zemljama koje prihvataju vraćanje tražilaca azila.

Međutim, ova rešenja pate od hronične mane evropske birokratije – bave se posledicama, a ne uzrokom. Preraspodela ilegalnih migranata po evropskim zemljama ne rešava problem, već samo podstiče nove dolaske i daje vetar u leđa krijumčarskim mrežama.

Da bi se kriza u Seuti i na Mediteranu trajno rešila, neophodna je radikalna promena kursa:

• Potpuna vojna i policijska kontrola border-linije: Granica u Seuti mora biti neprobojna barijera. Svaki ilegalni prelazak mora se tretirati kao bezbednosna pretnja, a ne kao administrativna procedura.

• Jednaki aršini na granicama: Pravila moraju važiti za sve. Ne može se zahtevati biometrijska provera legalnih posetilaca dok se ulazak bez dokumenata toleriše.

• Prekid hibridnih ucena: Odnosi sa tranzitnim zemljama moraju se zasnivati na strogom reciprocitetu. Svako popuštanje pred geopolitičkim ucenama samo poziva nove pritiske.

• Brza deportacija van teritorija EU: Pravo na azil ne može se ostvarivati ilegalnim upadima. Procesuiranje zahteva mora se izmestiti u prihvatne centre van granica Evropske unije.

Bezvrsna politizacija, levo-liberalna ideologija i popustljivost prema ilegalnim migracijama ne pomažu nikome. Vreme je da Evropa shvati da je zaštita sopstvenih granica i građana osnovni uslov njenog opstanka, a Seuta je linija na kojoj se ta sposobnost danas definitivno testira.