Sjedinjene Američke Države će uskoro razviti novu atomsku bombu najrazorniju do sada

Do sada su B61-12 bile najsavremenije američke nuklearne bombe, preciznije posebno od prethodnih verzija serije B61, ali i manje moćne, sa punjenjem od „samo“ 50 kilotona – što je već znatno više od onaj Hirošime i njenih 12 kt. Novi B61-13 će kombinovati preciznost B61-12, ali će imati snagu B61-7 sa kojom će deliti istu bojevu glavu od 360 kt (30 puta veću od Hirošime).

Novi B61-13 možda neće samo zameniti neke od starijih B61-7 koje spominje „DoD“. Zaista, „izgleda da ova odluka da se napravi nova bomba ima manje veze sa vojnom potrebom nego sa zaključivanjem političkog sporazuma čiji je cilj da se otarasi poslednjeg megatonskog oružja u američkom arsenalu: B83-1. Prvobitno je planirano da se ovo oružje povuče iz službe za vreme predsednika Obame dok ga Trampova administracija ne obnovi; od tada je postao centralna tačka u borbi između Bajdenove administracije, koja želi da je ukloni, i tvrdolinijaša u Kongresu, koji žele da je zadrže“, rekli su istraživači Hans Kristensen i Met Korda u belešci prošle subote iz Federacije američkih naučnika (FAS). Bomba B83-1, koja je ušla u upotrebu 1983. godine, najmoćnija je američka bomba od 2015. godine, pošto premašuje jednu megatonu (tačnije 1,2 mt, ili tri puta veći od budućih B61-13).

Ova odluka o razvoju B61-13 dolazi „ubrzo nakon što je B61-12 započeo masovnu proizvodnju prošle godine i trenutno ulazi u nuklearne zalihe“, preciziraju dvojica istraživača, koji podsećaju da su Sjedinjene Američke Države planirale da na kraju naprave 480 B61. – 12 bombi, koje su prvobitno bile namenjene da zamene sve gravitacione bombe u nuklearnom arsenalu SAD.

„Političko oružje”

Logično, da se ukupna zaliha ne bi povećala, ciljni broj B61-12 bi trebalo da se smanji u korist B61-13, čiji broj treba da bude „veoma ograničen” – „možda oko 50 komada oružja – da se izgradi na kraj rasporeda B61-12, 2025.“, dodaju Hans Kristensen i Met Korda. Prema FAS-u, oni će biti raspoređeni u Sjedinjenim Državama samo od strane strateških bombardera – B2 i budućih B21 -, a ne u evropskim zemljama članicama Atlantske alijanse gde se nalaze lovci dvostruke namene (nuklearni i konvencionalni).

Otprilike 200 američkih taktičkih atomskih bombi koje su trenutno na zalihama predstavljaju samo mali deo nuklearnog arsenala koji uglavnom uključuje takozvano strateško oružje (kao što su interkontinentalne rakete na primer). Ukupan broj bojevih glava Sjedinjenih Država procenjuje ICAN na 5.244 u 2023. Ali, od Trampove administracije, nuklearno oružje se širi preko Atlantika i republikanci, u većini u Predstavničkom domu, vrše pritisak da se pokret Nastavi. „Bomba B61-13 biće drugo ‘političko’ oružje u poslednje vreme. Prva je bila bojeva glava malog prinosa V76-2 d.