Na Fejsbuk stranici „Crna hronika ba“ osvanula je ispovest Bosanca koji je deset godina proveo radeći u Nemačkoj, a koji je odlučio da se vrati u domovinu. Njegova priča, napisana bez ulepšavanja, otkriva realnost života u inostranstvu o kojoj se retko govori javno.
U Nemačku je otišao pun nade, kao i hiljade ljudi iz Bosne. Govorili su mu: „Tamo se radi, ali se i živi.“ Istina je – radi se. Ali retko ko kaže koliko se tamo zapravo ne živi.
Prve godine bile su najteže. Nije znao jezik i radio je najteže poslove koje Nemci nisu hteli. Smene su trajale i po 10 do 12 sati, u hladnim halama, uz umor koji te lomi i fizički i psihički. Plata bi stigla, ali kada se plate stan, zdravstveno osiguranje, računi i prevoz, ostajalo je tek toliko da se preživi.
Bilo je dana kojih se i danas stidi da se seti. Dana kada nije imao šta da jede. Dana kada je skupljao boce po ulicama i parkovima kako bi ih vratio i dobio nekoliko evra. Od tog novca kupovao je hleb i salamu, samo da izdrži do plate. To je, kako kaže, istina o kojoj se ne govori na društvenim mrežama.
nastavak na sledećoj stranici
Mi smo tu za Vas da sve vaše divne uspomene pretočimo u nešto sto traje. Dan svadbe i venčanja dođe