Pre tri meseca, pre početka rata, Nikolas je još uvek bio na svom radnim mestu u Francuskoj. „Ranije smo umirali za naše vrednosti“, objašnjava on pre nego što je krenuo u istočnu Ukrajinu. ,,Ima ljudi koji su poginuli. Američki vojnik koji je došao da oslobodi moje bake i dede, nije poznavao moj rodni grad. Ja sam iz Franche-Comté, on nije poznavao okrug…“.
Uprkos svojim argumentima, nije uspeo da dobije podršku svojih bliskih. ,,Roditelji više ne razgovaraju sa mnom. Mislim da ih je uznemirilo kada sam otišao“, svedoči Nikolas, koji još nije mogao da upotrebi svoje borbeno oružje dok ne prođe obuku.