Prisustvo njegovih svetih moštiju imalo je za svakog Srbina izuzetan duhovni, ali i politički značaj, a naročito u vreme turskog ropstva. Ni jedna ličnost kod Srba nije toliko utkana u svest i biće naroda kao ličnost Svetoga Save. Primer za to su ustanici u Banatu sa kraja XVI veka, na čelu sa vršačkim vladikom Teodorom. Na ustaničkom barjaku bila je izvezena ikona Svetog Save. Srbi su ustali protiv tiranije turskih vlasti, ali je ubrzo usledila odmazda. Godine 1594. na Vračaru u Beogradu, Sinan paša je na lomači spalio Savine svete mošti. Predanje kaže da su dim i pepeo sa te lomače razvejali oganj blagodati Hristove u sve srpske zemlje i u sve srpske duše. Zbog toga mu Srbi, ne samo u srpskim zemljama, nego i širom sveta, podigoše mnoge svete hramove. Sada, upravo na mestu na kome su spaljene njegove svete mošti, Srbi sa svih svetskih meridijana dovršavaju najveći, veličanstveni – Spomen-hram Svetog Save.
Na svetlopisu je detalj hilandarske ikone nastale sredinom 17. veka; čuva se u oltaru hilandarskog sabornog hrama.