– Način rada je potpuno drugačiji od zapadnjačkog. U lokalnim firmama plate su odlične za naše uslove, i više od toga, dok im je dovođenje stranca u firmu nešto poput prestiža. Ipak, postoji začkoljica – radi se previše – kaže Strahinja objašnjavajući dalje šta to tačno znači: radi se ponekad do kasno u noć ili do rano ujutru, klijenti daju kratke rokove, projekti se brzo menjaju, stalno ste, kako on to opisuje, u „mašini proizvodnje“.
– S obzirom na to da je srpska zajednica brojčano jaka, naši ljudi su bliski i imaju tendenciju da se druže jedni sa drugima kao i sa drugim starncima. Postoji jedan spektar poslova koji rade – predaju engelski jezik, rade uvoz ili izvoz, ali oni nisu stalno ovde već dolaze i vraćaju se. Bave se i treniranjem sportova i na kraju ima nas dosta koji se bavim arhitekturom i dizajnom – priča Strahinja.
Iako, kaže, mnogi zbog predrasuda ne žele u Kinu, on bi im preporučio da dođu u tu zemlju sa najbrže rastućom ekonomijom na svetu.
nastavak na sledećoj strani