Sinoćna utakmica Bosne i Hercegovine i domaćina Kanade na Svetskom prvenstvu završila se rezultatom 1:1. U stvarnosti, gol za Bosnu i Hercegovinu postigao je Jovo Lukić, Srbin rođen u Šapcu. Postavlja se pitanje sada da li Srbi navijaju za Bosnu i Hercegovinu. Pojedini da, a pojedini nikako ne žele da navijaju za BiH je ne zaboravljaju užasne uvrede upućene reprezentaciji Srbije u košarci u Sarajevu od pre nekoliko meseci, a takođe ni činjenicu da trenutno Bošnjaci u Bosni i Hercegovini pokušavaju da prekroje istoriju prisvajajući ljiljane, Tvrtka, pa čak i kažu da u Bosni i Hercegovini ne žive Srbi već takozvani „Bosanci pravoslavci“. Evo naše analize.
Simbolika: Srbin u dresu Bosne i Hercegovine
Prisustvo Srbina rođenog u Šapcu koji daje gol za Bosnu i Hercegovinu na Svetskom prvenstvu nosi jaku poruku:
Identitet nije jednosmerna ulica: Jovo Lukić je pokazao da čovek može biti Srbin po poreklu, rođen u Srbiji, a da istovremeno iskreno igra i gine za Bosnu i Hercegovinu.
Most, a ne granica: takav igrač postaje živi most između dve sredine-Srbije i BiH, ali i između Srba u BiH i Srba u Srbiji.
Fudbal kao prostor pomirenja: gol na Mundijalu ima emotivnu težinu veću od običnog sportskog događaja; on postaje povod da se ljudi zapitaju šta im je zaista važno-zastava ili čovek, nacija ili emocija.
U toj slici, Srbin iz Šapca koji slavi gol u dresu BiH ruši rigidne narative: pokazuje da pripadnost može biti slojevita, a ne isključiva. Mešutim to se Srbima kroz istoriju obilo o glavu kroz dve Jugoslavije jer su samo Srbi uglavnom bili Jugosloveni.
Da li Srbi navijaju za Bosnu i Hercegovinu?
Odgovor je: i da i ne-i zavisi od tri ključna sloja: politike, lične biografije i generacije.
1. Politički i ratni kontekst
Sećanja na rat: starije generacije, posebno one direktno pogođene ratom devedesetih, često nose težak emotivni i politički teret. Kod nekih postoji otpor da navijaju za BiH kao državu, jer je doživljavaju kroz prizmu rata, Dejtona, nepravdi, narativa iz medija. Ali i onih koji koji su obazrivi na oštre narative iz Sarajeva i negiranje Srpstva.
Republika Srpska kao “svoj tim”: deo Srba iz BiH emotivno se više vezuje za Republiku Srpsku nego za Bosnu i Hercegovinu kao celinu, pa im je reprezentacija BiH “državna forma” koja ne dodiruje srce na isti način.
Medijski narativi: način na koji se BiH predstavlja u srpskim medijima (i obrnuto) utiče na to da li prosečan navijač u Srbiji doživljava BiH kao “bratsku”, “neutralnu” ili “suprotstavljenu” reprezentaciju.
2. Lične biografije i porodične veze
Mešane porodice: ogroman broj ljudi ima rodbinu “preko Drine”-u Sarajevu, Banjaluci, Tuzli, Bijeljini, Mostaru. Za njih je pitanje navijanja manje ideološko, a više porodično: navijaš za tamo gde ti je brat, kum, stric, dete.
Migracije i dijaspora: Srbi koji su odrasli u BiH, pa se preselili u Srbiju ili dalje u Evropu, često nose dvostruku emociju—navijaju i za Srbiju i za BiH, u zavisnosti od protivnika, faze takmičenja i trenutnog raspoloženja.
Igrači kao okidač empatije: kada u reprezentaciji BiH igraju Srbi (ili igrači koje Srbi doživljavaju kao “svoje”), lakše se stvara emotivna veza. Srbin iz Šapca koji daje gol za BiH na Mundijalu je upravo takav okidač: “Naš čovek, njihov dres-ali gol je naš, balkanski, jer se Srbija nije plasirala”
3. Generacijski jaz
Mlađe generacije (rođene posle rata): njima je rat često apstraktan, više istorijska lekcija nego lično iskustvo. Njima je normalno da navijaju za “komšije” ako igraju lep fudbal, ako su simpatični, ako imaju igrače koje prate na Instagramu.
Navijačka kultura interneta: klinci danas prate highlightse, meme-ove, klipove, a manje političke govore. Ako BiH igra hrabro protiv velikog favorita, lako ćeš videti komentare tipa: “Bravo komšije”, “Svaka čast Bosni”.
Manje rigidne granice identiteta: za njih je sasvim moguće da navijaju za Srbiju kao primarni tim, ali da im bude drago kad BiH pobedi, pogotovo ako protivnik nije “emocionalno bitan”.
Najnovija geopolitička kriza dostigla je vrhunac nakon što su Sjedinjene Američke Države izvele nove vazdušne udare na Iran, što je izazvalo momentalnu i masovnu odmazdu Teherana širom regiona. Svet sa strepnjom prati situaciju na Bliskom istoku nakon što su Iranska revolucionarna garda (IRGC) i Pentagon ušli u direktan vojni sukob nezapamćenih razmera. Nakon što je
Vest o nestanku petnaestogodišnje Džane Bogućanin, devojčice poreklom iz Srbije, izazvala je veliku zabrinutost među našim ljudima u Nemačkoj i regionu. Porodica, prijatelji i brojni građani uključili su se u potragu nakon što je devojčica nestala u nemačkom gradu Ofenbahu. Prema informacijama koje su preneli nemački i srpski mediji, Džana je poslednji put viđena u
Ukrajina je potvrdila da je dron koji je u petak ujutru eksplodirao u rumunskoj luci Konstanca pripadao njenim snagama, nakon što su pojedini zapadni zvaničnici prvobitno ukazivali na mogućnost ruskog porekla. Prema saopštenju ukrajinske mornarice, objavljenom na Facebooku, reč je o pomorskom dronu koji je „izgubio kontrolu usled ruskog elektronskog ometanja“ i skrenuo sa planirane
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin uručio je u Kremlju orden „Majka‑herojina“ Isabelle Laroche‑Sorlin, Francuskinji koja je sa suprugom Fabriceom Sorlinom i desetoro dece napustila Francusku i preselila se u Rusiju. Odlikovanje je dodeljeno povodom Međunarodnog dana deteta i predstavlja jedno od najviših ruskih priznanja za majke sa brojnim potomcima. Isabelle i Fabrice Sorlin, nekadašnji stanovnici
Dva virologa iz jednog od najprestižnijih američkih istraživačkih instituta uhapšena su i zvanično optužena nakon što su pokušali da u Sjedinjene Američke Države unesu više od stotinu fiola sa virusom mpox, ranije poznatim kao majmunske boginje. Ovaj slučaj izazvao je šok u naučnoj zajednici, ali i zabrinutost među zdravstvenim institucijama, s obzirom na to da
Ukrajinski dronovi pogodili su više ciljeva u Sankt Peterburgu, rodnom gradu ruskog predsednika Vladimira Putina, baš na dan kada on stiže na ekonomski forum koji se tradicionalno održava u ovom gradu. Istovremeno, Moskva je takođe bila meta intenzivnih napada, što predstavlja jedan od najžešćih dana ukrajinskih udara na rusku teritoriju od početka rata. Prema zvaničnim
U ranim jutarnjim satima, u četvrtak 28. maja, u železničkoj stanici u gradu Vinterturu, oko 25 kilometara od Ciriha, dogodio se ozbiljan napad nožem u kojem su povređene tri osobe. Švajcarska policija je potvrdila da je incident klasifikovan kao teroristički čin, što je izazvalo snažnu zabrinutost i šok u javnosti. Prema zvaničnim informacijama, napadač –
Napetosti između Ukrajine i Rusije dodatno su porasle nakon što su ukrajinske i rumunske vlasti prijavile više incidenata u kojima su učestvovali ruski dronovi. Prema navodima ukrajinske mornarice, tokom noći je dron pogodio turski teretni brod koji je plovio iz jednog od luka u Odesi ka Turskoj. U napadu je izbio požar, a dva člana
Evropska unija uvodi novu veliku bezbednosnu meru na putevima: Emergency Stop Signal (ESS), odnosno signal naglog kočenja. Od 7. jula 2026., svaki novi model automobila koji se registruje u EU – uključujući Francusku – moraće da ima ovaj sistem ugrađen fabrički. Ali to nije jedina promena. Za našu dijasporu, koja svakodnevno vozi po francuskim autoputevima,
Pojava hantavirusa na brodu MS Hondius i nova epidemija ebole u centralnoj Africi u samo nekoliko dana jasno su pokazale da svet i dalje ostaje ranjiv pred izbijanjem novih zaraznih bolesti. Iako je pandemija Covid‑19 ostavila duboke posledice i otvorila oči mnogim državama, globalni sistem zaštite i dalje je nedovoljno snažan. U isto vreme održana
