Danas se, čini mi se, jako brzo živi, mnogo brže nego pre deset ili dvadeset godina, kada sam ja odrastao. Svi nekud žure, nemaju vremena, jure za novcem, jure za nekim „hedonizmom“ i „samougođaju“, a na tom putu i u toj jurnjavi, često i neznajući za čim se trči, najčešće ponestane vremena za bavljenje srpskim jezikom i pismom, našom slavnom istorijom i sjajnim primerima koje su nam u amanet ostavili naši preci. „Sve drugo je bitnije“…
S druge strane ima bezbroj naših udruženja, većinom su to folklorna ili sportska društva, koja su takođe jako važna kako bise naša deca od malih nogu susrela sa našim folklorom i našom tradicijom, a da se kroz npr. fudbal ili košarku druže sa svojim vršnjacima i razvijaju zdrav duh i zdravo telo. Međutim, pored tog gajenja tradicije i druženja srpski jezik ostane po strani, govore se ipak pre nemački ili francuski nego srpski, a razlog za to je sigurno i brz način života i jurnjava između obaveza, kako bi roditelji svojoj deci obezbedili „više nego što su oni imali“.
Na tom putu se često zaboravlja na neke veoma bitne stvari a koje se tiču očuvanja našeg kulturnog, duhovnog i nacionalnog identiteta. Manjka organizacija koje se bave tim stvarima na ozbiljnijem nivou, dugoročno i istrajno. Veliku ulogu tu ima i naša Srpska pravoslavna crkva bez koje bismo odavno bili mnogo manji u brojnosti nego što nas ima danas po celom svetu, ali ni crkva ne može sama…
nastavak na sledećoj strani
Dugogodišnje iskustvo i izuzetna profesionalnost i kvalitet u poslu učinili su da se nadaleko čuje za prevoznika Dobrosava. Njegova firma
