Iako prvobitno zabavno-muzički događaj, Intervizija je i u vreme Hladnog rata bila politički motivisana — pokušaj da se suprotstavi Evroviziji kao zapadnom fenomenu. Zanimljivo je da su se prva četiri izdanja Intervizije održavala upravo u tadašnjoj Čehoslovačkoj — u Pragu, Bratislavi i Karlovim Varima.
Hoće li se možda Češka, Slovačka i Mađarska takmičiti i na njenim novim izdanjima? S obzirom na političke trendove u ovim državama, koje dele prošlost u Varšavskom paktu i tranziciju iz jednostranačkih komunističkih režima u formalne demokratije, lako bi se mogli uskladiti interesi njihovih političkih elita i birača sa onima bivšeg sovjetskog centra moći.
Babiš je poslednji u nizu srednjoevropskih lidera koji će se zalagati za balans između Evropske unije i NATO-a, čija je Češka članica, i odnosa s Rusijom kao nuklearnom i energetskom supersilom. To znači da će nova češka vlada opreznije tumačiti rusku invaziju na Ukrajinu, jer se Babiševa stranka ANO tokom kampanje zalagala da se novac usmeri domaćim penzionerima, a ne Ukrajini.
To se može smatrati populizmom, ali na izborima odlučuje domaće biračko telo, a ne centri moći iz inostranstva. Babiševa ubedljiva pobeda – gotovo 35% glasova i 80 mesta od 200 u parlamentu – pokazuje koliko su takve poruke privlačne biračima.
Iako je Putinova agresija na Ukrajinu već četvrtu godinu odnela mnoge živote, razorila zemlju i poremetila odnose u Evropi, u pojedinim članicama EU sve se više oseća zamor ratom i njegovim posledicama. Zato poruke poput Babiševih, Orbanovih i Ficovih nailaze na plodno tlo. Nakon godina inflacije i nesigurnosti, birači nezadovoljni evropskom birokratijom okreću se populistima.
Više nije neobično da socijalno i ekonomski ugroženi slojevi podržavaju milijardere koji se predstavljaju kao njihovi zaštitnici.
nastavak na sledećoj stranici
Sve je veći broj prezadovoljnih Tanjinih klijenata, kako Srba tako i Francuza. Poslednjih godina „Tanja bonbons décoratifs“ je postala daleko
